Korona pomračila grčko sunce: Novinarka "Telegrafa" među poslednjim Srbima koji su letovali u Grčkoj

Ko je letovao–letovao je – ovo bi u najkraćem bio komentar ovogodišnje turističke prognoze za najomiljeniju srpsku letnju destinaciju, Grčku. Od danas niko sa crvenim pasošem neće moći da zakorači u ovu zemlju, navodno do 15. jula, a verovatno ni posle s obzirom na to da se korona u Srbiju vratila na velika vrata.  Definitivna zabrana logičan je epilog situacije povuci–potegni koja je obeležila početak turističke sezone što se Srba tiče.

Nakon što su Grci zatvorili, pa otvorili granični prelaz Prohamonas do kojeg se stiže preko Bugarske, a otvorili pa zatvorili ulaz iz Makedonije Evzoni, stigla je odluka da Srbi nisu dobrodošli ni sa jedne strane jer su osim deviza, neki u ovu zemlju sa sobom doneli i koronu. Po principu, drage su nam pare, ali nam je zdravlje draže, Grci su spustili rampu Srbima pa su samo retki, među kojima je i novinar "Telegrafa", uspeli da se odmore na obalama najdražih nam letovališta.

Reći da je bilo dovoljno stići bez testiranja na koronu, da bi ovo letovanje ličilo na sva prethodna, ne odgovara činjenicama jer avetinjski prazne plaže i zabrinuta lica Grka dovoljno su govorila da nešto nije, a možda više nikada  neće biti isto.

Ribarsko seoce na Tasosu, Skala Maries, koje je potpisnik ovih redova izabrao za odmor smatravši da je bezbednije u odnosu na izvikana letovališta, slika je i prilika ovakve situacije. Poslednja dekada juna, kada se po pravilu zahuktava turistička sezona, u ovo mestašce nije dovela očekivane goste iako su na njegovom obodu dve prelepe plaže, Platanas i čuvena Šećerna.

Da su obični ljudi, posebno oni koji žive od turizma željni gostiju, svakodnevno su svedočili ljubazni pogledi i pozdrav „Kalimera“ upućivan i poznatima, i nepoznatima. Ali, osim otpozdrava, skoro niko od gostiju nije uzvraćao ulaskom u par taverni čiji su jedini gosti bili tamošnji penzioneri koji su vreme prekraćivali kafom i društvenom igrom tavli. Što se njih ticalo, ali i većine meštana, korona je za njih bila „tamo negde“, jer su se  na prste mogli izbrojati oni koji su lica štitili maskom a da nisu radnici dragstora. 

Ipak, crkva svetog Jovana bila je prazna čak i nedeljom, iako su Grci poznati kao pobožna nacija. Da li na osnovu državne direktive ili na svoju ruku, tek crkvenjak koji je svakog jutra zvonjavom označio božje prisustvo i u ovom mestu, zabravio bi vrata crkve do sutrašnjeg istovetnog rituala.

Početkom jula stvari su počele da se menjaju, nedovoljno da se sezona spasi ali dovoljno za dodatni oprez na plaži onih nad kojima se nadvio strah od crnog oblaka korone. Već prvih dana, na Tasos, pa i u Skala Maries, počeo je da stiže veći broj turista među kojima Srba nije bilo. Rumuni, Bugari i dosta Grka  što kolima, što kamperima ulazili su svaki dan u ovo seoce, ali ni izbliza nisu doprineli da se slika totalno propale turističke sezone promeni.

Gubitak za domaćine, a benefit za goste bio je baš taj manjak gužve, iz taverni nije odjekivala muzika, plaže niko nije prljao, a more se leskalo poput ogledala sve do popodnevnih časova kada bi ga nakratko ustalasali udaljeni brodovi koji su promicali kraj Tasosa. Noćnu tišinu prekidalo bi samo kukurikanje pevaca, gakanje nervoznih gusana i njakanje magaraca koje je turiste podsećalo da im je najbliži gradić Limenaria na šest kilometara udaljenosti.

Užitak bezbrižnog letovanja kvarile su vesti iz Srbije, slike obolelih od korone i strepnja od onog što donosi povratak u domovinu.  I, kao neka crna slutnja, poslednji pogled na more i neizrečen pozdrav: Ponovo, ko zna kad. I da je slutnja bila opravdana, potvrdila je vest koja nas je zatekla na pola puta ka Nišu, da smo među poslednjim Srbima koji su imali sreću da i ove godine osete čari zemlje koju smo doživljavali skoro kao drugu domovinu.

Iako je najava testiranja na ulasku u Grčku izazvala veliku brigu turista, samo retki su zaista uzorkovani na korona virus SARS-CoV-2.  Međutim, svako ko je zakoračio na trajekt od Keramotija do Limenasa morao je da popuni upitnik o svojim eventualnim kontaktima sa zaraženima od korone. Ipak, i ovaj postupak bio je pro forme jer apsolutno niko nije proveravao verodostojnost podataka, a često se dešavalo da popunjeni formular ostane kod putnika i nakon što se iskrca iz broda.

Baš zbog ovako blagog režima, činilo se da su mere prema Srbima više ispunjavanje naloga iz Brisela nego rezultat ozbiljne namere nama prijateljski nastrojenog naroda, da zaista utvrdi koliko je onih koji sa koronom dolaze na letovanje. Nažalost, pokazalo se da je i kroz ovo „retko sito“ prošlo dovoljno onih koji su Grčkoj dali razloga za ozbiljnu zabrinutost da u ovom nadajmo se, kratkom periodu, predstavljamo rizik za epidemilošku situaciju u toj zemlji. 

(D.K.)