Top 10 razloga zbog kojih su se srpski turisti zaljubili u Egipat

Egipat je oduvek bio primamljiva i interesantna destinacija turistima iz celog sveta. Srbi su tek pre petnaestak godina u većem broju "otkrili" Egipat, a od prošle godine, kada je proglašena pandemija korona virusa, aranžmani za ovu zemlju postali su među najtraženijim u našim turističkim agencijama.

Ovog leta Egipat je jedna od četiri top destinacije na kojoj su srpski turisti odlučili da provedu godišnji odmor.

Zašto smo gotovo "preko noći" "promenili kurs" i umesto toliko voljene Grčke i Crne Gore odlučili da "zapucamo" na drugi kontinent na brčkanje?

1. Bez uslova za srpske turiste

Pandemija korona virusa, koju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila 11. marta 2020. godine, zaustavila je ceo svet. Granice su bile zatvorene, većina ljudi nije mogla da mrdne iz svoje zemlje, a mnogi ni iz svojih domova.

I taman kad su mere postale malo fleksibilnije, početkom jula 2020, Egipćani su odlučili da državljani Srbije mogu da uđu u zemlju bez PCR testa. Iznureni od straha i života pod maskama, naši turisti su pohrlili u "zemlju faraona i piramida" da prodišu pod vrelim suncem Afrike.

Osećaj svih onih koji su posle više od četiri meseca živeli pod strogim merama, a onda se domogli mora, plaža i palmi bio je ravan ponovnom rođenju. To je, uostalom, ono što nas inače "vuče" ka destinacijama na koje uporno odlazimo - lepe uspomene i osećaj slobode, uz toplu dobrodošlicu.

Nisu se srpski turisti previše ljutili ni kada su egipatske vlasti od 1. septembra 2020. uvele obavezan negativan PCR test ne stariji od 72 sata. Da podsetimo, Grčka i Crna Gora su nam i dalje držale zatvorene granice, pa nam je Egipat u "godini ludila", bez obzira na stvarnu udaljenost, postao bliži nego ikada ranije.

Povukli su Egipćani još jedan mudar turistički potez - ponudili su da gosti iz inostranstva urade PCR test na aerodromu u Hurgadi, i to po ceni koja je gotovo tri puta niža od PCR testiranja u Srbiji.

2. Drugačiji vid letovanja

Prethodnih godina, da ne kažemo decenija, većina turista iz Srbije birala je Grčku ili Crnu Goru za odlazak na odmor. Nešto manji broj naših građana odlučivao se za Hrvatsku, Tursku, Kipar, Maltu, Bugarsku...

Ljuti što su nam Grci i Crnogorci prošle godine zatvorili granice, a željni odmora na moru, srpski turisti su krenuli put Egipta. Većina njih je baš na tom prvom "letu u nepoznato" otkrila brojne benefite koje takva vrsta odmora nudi.

Razlike u ceni letovanja u Egiptu i dobro poznatim destinacijama bile su zanemarljive, posebno kad je reč o porodicama čija su deca mlađa od 12 godina. Odmor u Egiptu bio je za nijansu skuplji od odmora u Grčkoj, a prilično jeftiniji od odmora u Turskoj, gde najveći broj hotela pršti od luskuza i shodno tome ima i formirane cene.

3. Blagodati ol inkluziv koncepta

Kad prosečna porodica iz Srbije krene na godišnji odmor, "na peni od mora" odmara uglavnom "glava porodice", dok je "lepša polovina" zadužena za "čekićanje" pokraj šporeta i sudopere.

Najmlađi članovi porodice su voljni da isprobaju sve, ali samo da isprobaju, a kad bi trebalo da jedu onda je jedino prihvatljiva "mamina kuhinja".

Tako su srpske domaćice i u Grčkoj, i u Crnoj Gori i za vreme godišnjeg odmora mahom bile domaćice koje drežde pored šporeta i s ljubavlju spremaju članovima svoje porodice supice, čorbice, uštipke, palačinke... U pauzi između kuvanja i pranja sudova stigle bi ponekad i da se okupaju u moru.

Odlazak u Egipat za porodice iz Srbije značio je upoznavanje sa ol inkluziv konceptom odmora. I mama, kao i tata i deca, jedu ono što su za njih pripremili profesionalni kuvari. Deca ne mogu da moljakaju da im "mama napravi palačinke", pa i ako prvih dana letovanja "mrljave" sa hranom, vrlo brzo shvate da ne postoji čarolija koja će mamu pretvoriti u hotelsku kuvaricu i prihvataju da isprobaju ukuse egipatske kuhinje.

4. Nema "tri dana jahanja" do destinacije

Mnogima će zvučati čudno i u isto vreme tužno, ali mnogi srpski turisti su prošle godine po prvi put otišli na letovanje avionom.

Benefit ovakve vrste putovanja ne bi trebalo posebno objašnjavati. Ali, oni koji su navikli da se "klackaju" osam, devet, pa i 12 sati po lošim i manje lošim putevima do Crne Gore ili Grčke let avionom doživeli su kao otkrovenje. Niti je tata ukočen posle pređenih 200 kilometara, pa mora da "protegne noge" u nekoj kafani, niti deca imaju šansu da svaki čas traže da vozač napravi pauzu da bi otišla tamo gde i car ide peške...

Nema "tri dana jahanja" do željene destinacije. Dovoljna su tri sata u jednom pravcu.

5. Toplo more i divne lagune

Crveno more nije kao Jadransko, Egejsko ili Jonsko. Za nekoga je lepše, neko bi ipak da "skokne" do poznatih morskih plavetnila u kojima se brčkao kao dete, ali dve činjenice su neoborive - Crveno more nije hladno i obiluje predivnim lagunama u kojima mogu da se brčkaju kako najmlađi, tako i neplivači.

6. Čarteri su česti

U mesecima koje smo preturili preko glave većina je spoznala šta znači "faktor iznenađenja" kad je reč o godišnjem odmoru. Često se događalo da ne možemo da krenemo na godišnji odmor onda kada smo planirali, već onda kad se "slože kockice".

Sreća u toj "podeli karata" je što su srpske turističke agencije "dizale" čartere za Egipat više puta nedeljno. I prošlog leta, kao i ovog, čini se da nam je Egipat dostupan kao Podgorica ili Tivat.

7. Priznali su vakcine

Dok je veći deo planete čekao vakcine protiv korona virusa "ko ozebli sunce", dotle smo u Egipat putovali bez ikakvih uslovljavanja, a onda uz negativan PCR test.

Kad su vakcine stigle, strepeli smo da li će ih Egipćani priznati, tim pre što je najveći broj građana Srbije vakcinisan kineskim ili ruskim cepivom koje, makar u početku, mnoge zemlje nisu priznavale kao uslov za putovanje.

Egipćani su i tu prepoznali svoju turističku šansu - ili potvrda o vakcinaciji ili negativan PCR test. I kineska i ruska vakcina su došle u obzir.

Čak i oni vakcinisani državljani Srbije kojima Egipat u tom trenutku nije bio na "mapi života", počeo je da razmatra ovu zemlju kao destinaciju na kojoj bi proveli godišnji odmor. Uz to, iskustva onih koji su već bili u Egiptu bila su pozitivna. Zašto onda ne isprobati nešto novo?

8. Magični izleti i povratak u prošlost

Dolina kraljeva, Dolina kraljica, krstarenje Nilom, obilazak piramida, odlazak u Karnak... Ovo su samo neke od atrakcija koje su prethodnih godina "kupile" ne samo srpske, već i turiste iz celog sveta.

Egipat je jedna od najbogatijih istorijskih riznica na našoj planeti. Otići u "zemlju faraona i piramida", a ne videti piramide jer ste rešili da ne mrdnete iz rizorta znači samo jedno - moraćete da se vratite u Egipat. Otprilike tako i zvuči maksima koju ponavlja većina srpskih putnika - ko jednom dođe u Egipat, doći će i drugi, treći, četvrti put.

9. Pristupačna vanpansionska usluga

Od pića i lokalne hrane, do suvenira i pamučnih peškira koji su vrhunskog kvaliteta - u Egiptu je sve veoma povoljno. Možda na prvi pogled ne izgleda tako, ali ako krenete da se cenkate, shvatićete da je svaka ispisana cena zapravo prenaduvana.

Egipćani obožavaju da se cenkaju, to im je u krvi, baš kao i Turcima i Tunišanima. U stanju su da spuste cenu i za 10 puta - to je njihov način da ćaskaju sa turistima i simpatičnim epizodama obeleže delić njihovog boravka u ovoj prelepoj pustinjskoj zemlji.

10. I, naravno, ležaljke su besplatne

Čini se da srpskim turistima ništa nije postalo toliko važno kao ležaljke na plaži ili pokraj bazena na moru. Starije generacije kao da su zaboravile letovanja na Jadranu ili Egeju, na peškiru spuštenom na pesak - odjednom se gotovo svi ponašamo kao da smo "rođeni na ležaljkama".

Ali, tu vrstu "benefita" prepoznali su i turistički radnici na svim morskim destinacijama, pa je svako kalkulisao sa ležaljkama kako mu odgovara.

U Egiptu, pak, te vrste kalkulacije nema. Hotelski gosti ne moraju da se "hvataju za džep" da bi obezbedili ležaljku kraj "pene od mora" ili pokraj bazena okruženog palmama. I zbog toga prosečan Srbin negde odahne i oseća se kao svetski putnik.

Da li ste bili u Egiptu i kakvi su vam utisci? Podelite sa nama kroz komentare.

(Telegraf.rs)