Ne možete da putujete sa pasošem svoje zemlje? Nikakav problem, možete kupiti novi

Foto-ilustracija: Pixabay

Ljudi dubljeg džepa širom sveta pokušavaju da nađu sigurno mesto, strepeći od novih mera, pa makar i u drugim zemljama. Nudeći im brojne pogodnosti, na vrhu liste su se našle Crna Gora i Kipar.

Preporučujemo

Za većinu je pandemija korona virusa značila manju mogućnost putovanja, ali nije i za bogate, koji su novac koristili da pređu granice, inače zatvorene za obične smrtnike.

Program poznat kao CIP (citizen-by-investment) ili slobodno prevedeno, građanin po ulaganju, pokazuje izuzetan napredak u poslednje vreme.

Šta je program CIP?

Aja Napa, Kipar / Foto: Pixabay.com

Najjednostavnije objašnjenje bi bilo da je reč o programu, koji omogućuje zainteresovanima da postanu državljani druge zemlje, ukoliko u nju ulože zahtevanu svotu novca.

U poslednje vreme je glavna motivacija učesnika programa CIP, koji obično imaju imovinu vrednu od 2 do 50 miliona dolara i više, sloboda kretanja poreske olakšice i jednostavno, drugačiji način života, koji se primarno odnosi na građanske slobode i drugačiji obrazovni sistem, prenosi Lifo.

Svemoćni Kipar i Crna Gora

Među zemljama koje nude mogućnost učešća u programu CIP su se izdvojile Crna Gora i Kipar. U prvom kvartalu je broj prijava porastao za čak 142% u Crnoj Gori i za 75% na Kipru, dok je stalno interesovanje i za Maltu.

Razlog za toliku zainteresovanost za ove dve zemlje jeste što je podnosiocu prijave, kao i članovima njegove porodice omogućen neograničeni pristup i sloboda u okviru teritorije Evropske Unije. U zavisnosti od toga iz koje zemlje je prijavljeni, on mahom dobija mnogo bolje uslove obrazovanja i zdravstvene zaštite na prvom mestu, nego u svojoj zemlji.

Sličan princip važi i za Australiju i Novi Zeland, ali je tu ipak u pitanju drugačiji razlog apliciranja.

Ako znate koja je suma u pitanju, jasno je zbog čega se navodi da u ovom programu mogu učestvovati samo ljudi adekvatne platežne moći.

Konkretno, za Crnu Goru je to 294.000 dolara, za Grčku 280.000 dolara, a za Kipar čak 2, 53 miliona dolara. Za Ameriku 900.000 dolara, a samo 6.000 dolara manje za Kanadu, dok je za Veliku Britaniju zahtev 2,6 miliona dolara.

Da li je to zaista tako lako?

Sveti Stefan / Foto: pixabay.com

Čitajući ovo, mnogi pomisle da je dovoljno da imućna osoba uplati ovoliko novca i da ona, kao i članovi njene porodice dobiju pasoš izabrane države. Ali, ipak to u praksi baš i nije tako jednostavno.

U zavisnosti od toga o kojoj zemlji je reč, potrebno je oko 4 do 6 meseci u proseku da bi učesnici ovog programa i članovi njihovih porodica postali vlasnici pasoš određene zemlje, odnosno da bi dobili državljanstvo. U pojedinim zemljama je taj rok i znatno duži, pa se do6gađa da učesnici programa čekaju i po nekoliko godina.

Pojedine države zahtevaju od učesnika da ulože u privredu, te otvore nova radna mesta. Druge zahtevaju ulaganje u nekretnine, a ima i onih koje iznse zahtev da učesnici CIP programa osnuju neprofitne organizacije ili da ulažu u nekretnine, obveznice i druge projekte.

Svakako se podnosilac prijave dobro proverava, jer je vrlo važno da je on novac stekao na legalan način. Upravo zato se u pojedinim zemljama događa da provere traju i po nekoliko godina.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)