Putevima vina: Rajačke pivnice kandidat za Listu svetske kulturne baštine

Foto: Ivan Strahinić

Kako pivnice, a korišćene su za skladištenje vina, obično je prvo pitanje neupućenih kada se pomenu Rajačke pivnice. Kako je vremenom bio korišćen i pojam pimnice, budući da se smatra da je u pitanju lokalizam, te da je u govoru ljudima bilo lakše da ga koriste, upravo to je ono što mnoge dodatno zbunjuje.

Preporučujemo

Zapravo je koren pojma pivnice ili pimnice u ovom slučaju vezan za dve reči, i to "piti" i "vino". Tako je nastala složenica koja stvara zbrku. Dakle, nikakve veze nemaju sa pivom, kao što u prvi mah izgleda.

Inače, u vinogradarskim krajevima širom sveta, to nije ništa neobično. Dobro je poznato da vino mora da „odleži“ nakon pripreme. Idealno je da to bude na mestu na kome nema buke i drugih spoljnih faktora, koji mogu da ometu nastanak kvalitetnog pića. Ili barem da na njega utiču. Zato nije bilo ništa neobično što su vinogradari imali običaj da na udaljenim i osamljenim mestima zidaju prava naselja, u kojima se vino najpre pripremalo, a zatim i skladištilo. Nakon što odstoji koliko je potrebno, vino je bilo pretakano i spremno za konzumaciju.

Foto: Wikimedia/Фото

Čuveni vinogradarski kraj

Prvi put se pimnice u negotinskom kraju pominju tokom 19. veka, iako ne postoje tačni podaci o tome kada su Rajačke, Rogljevačke i ostale pimnice u tom kraju zaista nastale. Danas se oko 200 objekata nalazi u kulturno-prostornoj celini Rajačke pimnice, njih oko 150 čine kompleks Rogljevačkih pimnica, dok je prisutno 40, odnosno 20 objekata u okviru Štubičkih i Smedovačkih pimnica u tom kraju.

Da bi se koliko-toliko očuvalo to područje, još 1980. godine su Rajačko groblje i Štubičke pimnice okarakterisani kao kulturno dobro. Tri godine docnije su i Rajačke pimnice i Rogljevačke, od strane nadležnih institucija okarakterisane kao prostorno kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja.

Posebno je zanimljiv podatak da su upravo Negotinske pimnice od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, još 2010. godine uvrštene na preliminarnu Listu svetske baštine UNESCO-a.

Iako to jeste vrlo značajno, u poslednjih nekoliko decenija su brojne pimnice prešle u ruke ljudi koji se ne bave vinogradstvom i nisu iz tog kraja, što je vrlo važno, budući da se očekuje da ambijentalna celima, koja se nađe na toj listi, očuva svoju autentičnost u svakom smislu.

(Telegraf.rs)