Oko 30 kilometara deli selo Starac i grad Vranje. Upravo u ataru tog sela, na obali reke Pčinje, nalazi se svetinja podignuta tokom 11. veka.
Za vreme svoje kratkotrajne vladavine, manastir posvećen Svetom Prohoru Pčinjskom podigao je vizantijski car Roman Diogen. Imao je opravdane razloge za to - predskazanje koje mu je dao svetac da će doći na presto.
Manastir Svetog Prohora Pčinjskog smešten je na padinama planine Kozjak. Upravo tu se i podvizavao ovaj svetac i pustinjak, koji je živeo tokom 11. veka.
„Seti se i mene kad postaneš car“
Rođen u blizini Ovčeg polja, u centralnom delu današnje Republike Severne Makedonije, mlađani Prohor napušta dom i odlazi na mesto u čijoj blizini se nalazi manastir Staro Nagoričino.
Slučaj ili sudbina urediše tako da upravo tamo naiđe na, tada vojskovođu Diogena, dok je lovio. Tom prilikom mu je Prohor prorekao budućnost, rekavši:
- Seti se i mene kada postaneš car.
Još tri decenije je, prema žitiju, Prohor boravio u omanjoj pećini na Kozjaku, u kojoj se podvizavao.
Lovac Diogen je postao vizantijski car Roman IV Diogen, koji je vladao od 1067. do 1071. godine. Iako su se Prohorove reči obistinile, čini se da je Diogen na njih zaboravio. Ali svetac nije... Zato mu se i javio u snu, uputivši mu sledeće reči:
- Zašto Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram.
Ubrzo nakon toga, predanje veli da se Diogen, prestrašen od sna u kome mu se svetac javio, uputio na mesto na kome ga je prvi put sreo. Kako ga tu nije našao, krenuo je put planine Kozjak i stigao do pećine, u kojoj je Prohor živeo. Na mestu na kome je Diogen otkrio njegove mošti, podigao je crkvu i posvetio je Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Odmah zatim je na obalama reke Pčinje podigao i crkvu, koju je posvetio Svetom Prohoru Pčinjskom. Tu je položio i svečeve mošti, iz kojih je ubrzo počelo da teče sveto miro. Kasnije je deo mošti upravo car odneo u Konstantinopolj, dok se jedan njihov deo nalazi u manastiru Ljubostinja.
Mesto hodočašća i oaza prirode
Istorija manastira posvećenog Svetom Prohoru Pčinjskom bila je vrlo burna. Odolevao je napadima turskih vojnika, a zabeleženo je da je 1371. godine čak bio potpuno porušen. Pet vekova kasnije su ga razrušili još jednom Albanci, da bi ga Bugari opljačkali za vreme Prvog svetskog rata. Po konačnom oslobođenju Srbije, manastir poprima današnji izgled.
Mnogi Srbi, ali i drugi narodi iz zemalja u okruženju pohode ovu svetinju zbog mirotočivih mošti Svetog Prohora Pčinjskog.
U manastiru funkcioniše i bogoslovska škola, ali i ikonopisačka i prepisivačka radionica. Osim glavne crkve, manastirski kompleks čine i dva konaka, poznati kao Vranjski i konak kralja Petra Prvog Oslobodioca, te vodenica izgrađena tokom 19. veka. A osim reke Pčinje, lepoti ovog zdanja doprinose i bujne šume hrasta i drugog rastinja, kao i pašnjaci i livade.
Planina Kozjak, sa brojnim vidikovcima, dodatno upotpunjuje predeo.
(Telegraf.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Marina
Slava mu. Predivan manastir. Neverovatan mir dobijes kad prenocis tamo.
Podelite komentar