Vojvođanska idila za predstojeće praznike: Salaši, ravnica i sveža jutra

@Dada

Kad je salaš služio za odmor? Ustajalo se u polak četiri, popije se kafa, rakija i ondak u čardak, obore, štalu, kod živine, čela, a na zemlju kad se na samom salašu sve svrši. Na salaš kad gosti dođu, i oni rade. Zvuči kao robija, ali nije, radili ljudi tempom koji im odgovara jer uvek ima sutra. Na motanju kablova nema sutra, nema čak ni sledeće minute, ima samo sledeće sekunde, nove table i šefa koji se iz ko zna kog razloga dernja kao da je sumanut. Hoću da kažem da ja svog dedu ne bih mogao ni zamisliti u nekakvoj šrafciger industriji, pa njemu kad je bilo dosta posla on uzjaši konja i ode sa kandžijom vrane terati na drugom kraju. Ondak baba donese ručak, a tu nema čega nema, pa pod bagrem, špricer obavezno. Taj salaš je danas moj, bagremove su mi pokrali, ali ne živim na njemu jer nisam hteo decu od sveta da izolujem. Komšija tu drži košnice, kobajn, traktore, elevator, setvospremač, ciklon, a ja čamac.

@Lala

Српска покрајина Војводина, Банат Бачка Срем , Север Р. Србије.