Priča posle koje ćete na Rtanj gledati drugačije: Kako je Greta ulepšala život rudarima

Mistična i po mnogo čemu zanimljiva planina Rtanj nalazi se u blizini Boljevca, na oko 200 kilometara udaljenosti od prestonice Srbije. Oblik piramide je ono što privlači najveću pažnju i što je razlog za mnoge legende koje prate ovu planinu.

Pre više od jednog veka, jevrejska porodica Minh je u svom vlasništvu imala fabriku štofa u Paraćinu, koja je uspešno poslovala. Slučaj je hteo da početkom 19. veka Samuil Minh sretne izvesnog Radenkovića sa Rtnja. Kafanski razgovor se pretvorio u njegovo žaljenje na problem koji ima na svojoj livadi. Govorio je Radenković o tome da kada založi vatru na livadi, gori mu i zemlja, zabeležio je Radiša Dragićević priču o tom događaju, prenosi juznasrbijainfo.

Shvativši da je to zapravo kameni ugalj i to najuverovatnije odličnog kvaliteta, Samuilo je zatražio da mu donese malo te zemlje sa Rtnja. Zato je kasnije porodica Minh kupila i rudnik kamenog uglja na Rtnju.

Briga o rudarima

Rudnik na Rtnju vodio je jedan od Samuilovih sinova, Julius. Nedugo posle preuzimanja rudnika, tokom Prvog svetskog rata, članovi porodice Minh bili su prinuđeni da napuste zemlju. Upravu su za to vreme preuzele nemačke snage, koje su neposredno pre povlačenja potpuno razrušile rudnik.

Vredni članovi porodice Minh su ga ubrzo obnovili. Julius se ubrzo oženio Gretom, takođe Jevrejkom, koju je kao bolničarku upoznao dok je bio na lečenju od tuberkuloze u Sloveniji. I ne samo da je ona odlično obavljala svoju ulogu supruge, već je nesebično brinula i o rudarima i o njihovim porodicama.

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Okom kamere (@okomkamere)

„Zadivljujuće, u onom vremenu, za svakog radnika oformila je socijalnu kartu. Vodila je, poput brižne majke, brigu o svakoj radničkoj porodici u toj meri da je znala rođendan svakog deteta i darivala ga. Svako dete, od odojčadi do uzrasta od 14 godina, primalo je Božićni poklon u odeći i hrani, a kad bi Greta čula da je neki rudar „popio“ platu, nosila je porodici pomoć“ – zabeležio je detalj iz života ove sjajne žene Radiša Dragićević.

I sve to je tek manji deo svega onog lepog što je Greta činila za rudare i njihove porodice.

Budući da nije imala svog poroda, prigrlila je sve zaposlene u rudniku kao svoje. Zato i ne čudi podatak da je 1922. godine otvorila osnovnu školu, u kojoj je nastava bila organizovana na srpskom jeziku, uprkos deci stručnjaka, koji su radili u rudniku, a koji nisu bili Srbi. Poštovana je i školska slava Sveti Sava, kao i svi pravoslavni obredi.

Zaslužna je Greta i za otvaranje srednje škole, ali i sokolskog doma, moderno opremljene ambulante, kao i fudbalskog igrališta. Otvorila je i škole u dva obližnja sela, stipendirala najbolje učenike, davala da se izradi potpuno besplatno nameštaj za kuće novoprimljenih rudara...

Kalemnjenje crne ruže

Pored toga što je vodila računa o rudarima i njihovim porodicama, Greta je vodila računa i o svom porodičnom domu. Sa suprugom je živela u vili, u kojoj se nalazio velelepan park sa ružičnjakom i staklenom baštom, bogatom egzotičnim i ukrasnim biljem.

Radiša Dragićević je to slikovito objašnjava:

„Njena potreba za lepotom ogleda se u činjenici da je uredila da se duž pruge u naselju zasadi više od 3.000 ruža, a baštovan koji je o njima brinuo, Rodoljub Vidojević, u Gretinu čast, uspeo je da kalemi i crnu ružu.“

Julius nije ništa manje nego ona želeo da pomogne rudarima. Zbog opšte ekonomske krize odlučuje da izveze određenu količinu uglja, kako bi kupio kukuruz za stoku, koji je želeo da razdeli ljudima i tako im pomogne.

Ali, sudbina je htela drugačije. Dok je bio u Beogradu, do njega stiže telegram - kasnije se ispostavilo lažni - da je lađa koja je prevozila kukuruz potonula. Očajan zbog toga što neće moći da pomogne ljudima, Julius se odlučuje na najstrašniji čin.

Godine 1931. se obesio u Beogradu.

Rudnik je na upravljanje ostavio svojoj supruzi i braći.

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели anta Photography (@anta019za)

Izgradnja kapele na vrhu Šiljak

U želji da oda počast svom čestitom suprugu, Greta odlučuje da na najvišem vrhu ove mistične planine, Šiljku, na 1.566 metara nadmorske visine, podigne kapelu od kamena. Zahvalni rudari su danima nosili materijal na vrh Rtnja. Godinu dana nakon što je sebi oduzeo život, Julius dobija osveštanu spomen kapelu na vrhu Rtnja, koju je Greta svakodnevno dugo posmatrala iz svoje velelepne vile.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, Julius Holik, koji je bio direktor rudnika, a inače i nemački tajni agent, prokazuje Juliusovog sestrića, Alfreda Hermana, koji je pored Grete bio najzaslužniji za razvoj rudnika. Ubrzo Alfred biva uhapšen i streljan u Zaječaru, dok je Juliosov brat Adolf odlučio da oduzme sebi život, uzevši smrtonosnu pilulu.

A Greta? Sećate se Radenkovića koji je i zaslužan što je porodica Minh kupila rudnik? E pa, članovi njegove porodice skrivali su Gretu na svom imanju, tačnije u tajnoj prostoriji koju su napravili ispod koša za kukuruz. I tako sve do 1947. godine, kada je ispustila svoju plemenitu dušu.

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Balkan Quest (@balkan_quest)

Legende o skrivenom novcu Minhovih

Nova uprava je došla u rudnik i zaboravilo se na sve ono dobro što je porodica Minh činila. Zapravo, rudari i njihove porodice nisu, ali im je rečeno da će dobiti otkaz ukoliko bilo kod od njih ode da isprati Gretu na večni počinak.

Nedugo posle toga, među narodom su počele da kruže priče da je Greta skrila mnogo novca u kapeli na Rtnju. Pričalo se čak i da su metalnu kutiju punu novca, koju je skrila u nekom šupljem drvetu, odneli rođaci u Izrael.

Da li zato ili iz čistog besa, tek vandali su u periodu od 1969. do 1990. godine nekoliko puta pokušavali da sruše kapelu na Rtnju. I u jednom trenutku uspeli...

Planinari koji su zaljubljeni u Rtanj i svaki slobodan trenutak provode na ovoj planini pokrenuli su inicijativu za obnovu kapele. Ali, ova inicijativa još nije sprovedena u delo. Tako se danas na vrhu Rtnja nalaze ostaci spomena na Juliusa i porodicu Minh, kao da nije dovoljno sve ono lepo i dobro što su činili za rudare i njihove porodice.

Zato neka ovo naše prenošenje svedočenja Radiše Dragićevića bude makar mali spomen na Gretu i njen trud da ulepša težak život rudarima u rudniku kamenog uglja na Rtnju.

(Telegraf.rs)