Kako objasniti strancima neka od uobičajenih srpskih sujeverja?

Prvo što mnogi turisti koji posećuju našu zemlju izdvajaju jeste odlična kuhinja i gostoljubivost domaćina. Međutim, dobro je poznato da ako želite da bolje upoznate neku zemlju, treba da to učinite najpre kroz upoznavanje lokalnog stanovništva, njihovih običaja, kulture i istorije.

Čini se da u određenim delovima naše zemlje ima običaja i verovanja koji ni nama nisu baš jasni, ali su zato i te kako zanimljivi strancima. Neki od običaja mogu biti vrlo interesantni, iako, istini za volju, ima i onih koji se mogu okarakterisati kao smešni, pa čak i bizarni.

Sujeverje je duboko ukorenjeno u tradiciji našeg naroda, pa nije ništa čudno ni ono čuveno „puj, puj“ protiv uroka ili kucanje u drvo, sa objašnjenjem „da ne čuje zlo“.

Promaja je ipak u samom vrhu

I dok oni koji nemaju problem sa bolovima u glavi ili drugim delovima tela nakon što su izloženi strujanju vazduha u nekoj prostoriji, smatraju da je promaja izmišljena u Srbiji, dotle oni koji osete negativne efekte promaje, svakako veruju da ona ipak ima uticaj na ljude.

Istina, ne može baš ubiti, kako se često navodi, ali može izazvati bolove u leđima ili glavi. I potpuno je svejedno da li je napolju toplo ili hladno, promaja u Srbiji je često pominjana kao nešto što bi svakako trebalo izbegavati.

Problem nastaje kada treba da objasnite, na primer jednom Grku, kako će ga to „ubiti promaja“, kada je u njegovoj zemlji sasvim normalno da tokom, čak i brze vožnje u automobilu svi prozori budu otvoreni. I to nikome ne smeta.

Pljuvanje protiv uroka

Ako krenete u posetu starijima, u želji da vam udele kompliment, gotovo sigurno će i izgovoriti čuveno „puj, puj“, da vas ne ureknu. Možda je zanimljivo pomenuti da je to sujeverje prisutno i kod braće Grka, na primer. Uz nezaobilano „ftu, ftu“, uvek će prokomentarisati recimo bebu koju prvu put vide.

Bilo kako bilo, nije poznato odakle je taj običaj stigao do nas, kao ni kucanje tri puta u drvo - takođe protiv uroka i zlih duhova.

Crna mačka, merdevine...

I dalje je prisutno sujeverje o tome da ako vam crna mačka pređe put, treba da se vratite tri ili sedam koraka unazad, da pljunete tri puta i tek onda nastavite put ako želite da izbegnete nesreću. Isto važi i za situaciju kada vidite raširene merdevine: ne treba prolaziti ispod njih, već ih zaobići, jer to prema opšteprihvaćenom sujeverju takođe donosi nesreću.

Ako slučajno razbijete ogledalo, sva je prilika da vas čekaju godine i godine nesreće. Naravno, sve to pod pretpostavkom da ste sujeverni.

Pojedini ljudi veruju da se svećice na rođendanskoj torti nikako ne smeju paliti upaljačem, jer i to donosi nesreću. Dozvoljeno je samo koristiti palidrvca.

Biljku kukurek ne bi trebalo unositi u kuću, koliko god lepo izgledala u proleće, još je jedno od sujeverja. Pretpostavka je da se to dovodi u vezu sa njenim nazivom i da će se u toj kući kukakti, odnosno žaliti za nekim ako se bilo ko od ukućana ogluši o ovo sujeverje.

Kada odete na groblje, ne bi trebalo da se okrećete nakon što krenete ili ne daj Bože da pokazujete prstom u pravcu groblja. Sve to zato što sujeverje veli da ćete baš vi tamo uskoro biti ako pokažete prstom u pravcu groblja, te da vas mrtvi na taj način "prizivaju".

Ptičiji izmet na glavi kao simbol dobiti

Da se osvrnemo i na šalu koja se mogla pročitati na društvenim mrežama u vezi sa sujeverjem da ako vas neka ptica „počasti“ na taj način ili da, ako možda ugazite u „minuli rad“ nekog psa, možete očekivati novčani dobitak. U toj šali se naš narod pominje kao narod sa kojim se nije za igrati, ako u to veruje.

Šalu na stranu, nije poznato od kada datira to sujeverje. Ali je sva prilika da su ga izmislili naši duhoviti preci, ne bi li na taj način barem malo ublažili jednu od opisanih situacija koja nije uopšte prijatna.

Sujeverja su ipak uglavnom plod narodne mašte i u potpunoj su suprotnosti sa našom verom, ali je ipak vrlo zanimljivo podsetiti ih se ponekad.

Koje je sujeverje vas zasmejalo, a koje vam je posebno bizarno?

(Telegraf.rs)