Brojna srpska sela koja su uspela da očuvaju svoju autentičnost nalaze se na području Gledićkih planina. Ovaj planinski venac, čiji se najviši vrh Samar nalazi na 922 metara nadmorske visine, može se pohvaliti brojnim vodenim tokovima i neverovatnim predelima.
Zahvaljujući relativno teškoj pristupačnosti, u određenim selima između Trstenika i Kragujevca mogu se videti i kuće starije od jednog veka. Srednjevekovni manastiri Ljubostinja i Kalenić nalaze se takođe na području ovih planina.
Smatra se da je u blizini Gledićkih planina u davna vremena prolazio Carigradski drum.
Druga najviša planina u Šumadiji
Sa Cvijićevim vrhom, koji se nalazi na 1.132 metara nadmorske visine, planina Rudnik važi za najvišu u celoj Šumadiji. Odmah iza nje je vrh Samar, koji pripada vencu Gledićkih planina.
I ne samo da su ove planine poznate po brojnim rečnim tokovima, izvorima pitke vode i pašnjacima, već je u pitanju područje bogato brojnim rudama. Ovde podjedanko mogu uživati i ljubitelji prirode i oni kojima više odgovara aktivni odmor.
Zanimljivosti o Gledićkim planinama
Jedna od možda najneobičnijih prirodnih pojava ne samo u Šumadiji, nego i u našoj zemlji, nalazi se upravo na ovom području. Tačnije na prostoru između sela Županjevac i srednjevekovnog manastira Kalenić.
Razlog zbog koga se to mesto u narodu naziva Govor voda, krajnje je logičan. Naime, upravo na tom mestu se može čuti kako voda žubori, i to vrlo duboko pod zemljom. Baš zato što podseća na ljudski govor, narod je to mesto nazvao Govor voda.
Kako smo pisali početkom godine, Kragujevčanin Aleksandar Sarić je zaslužan za proslavljanje Gledićkih planina. Nakon pobede na konkursu kompanije Microsoft, upravo je fotografija Gledićkih planina izabrana za jednu od pozadina za desktop ekrana.
Čak oko 40 izvora vode koji se smatraju čistim i pitkim nalaze se na području kragujevačkog sela Dulene. I ne samo to. U ovom planinskom selu se nalazi i klisura reke Dulenke, koja okružuje Gledićke planine. Smatra se jednom od nadjubljih i najdužih u celoj zemlji.
U ataru sela Gledić, po kome su ove planine nadomak Kragujevca i nazvane, nalazi se i seoska krčma za koju se smatra da je starija od jednog veka.
(Telegraf.rs)
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Влатко
Даје срећа да општина или држава направи стазе и асфалтира пут са паркингом .А од паркинга до извора да буде уређена стаза.Ту где би био паркинг да се направи етно ресторан и поред њега да буде продавница здраве хране и сувенира,где би мештани продавали туристима своје производе.То би за тај крај и мештане био велики економски подстицај.Овако нико ништа не предузима а народ се сели из те лепоте.Лоша нам је локална самоуправа која нема никакве идеје за развој.
Podelite komentar
Живко
Већина земаља би од овога направила атракцију а општина би убирала огроман новац од туриста.Овако све се своди на иницијативу локалних мештана који служе као водичи туристима а туристи не оставе ни динара ту,јер нема никакав садржај.Општинска туристичка организација не ради ништа на промоцији тога ,или незна или неће.Зато што смо неспособни да било шта организујемо и представимо ,зато смо и сиромашни.Ти из туристичке организације Рековца нису нигде по свету ни били да виде како то свет ради.Њима су битне њихове плате и да их нико не дира ту де су се ухлебили и то је њихов врх.Председника такође ништа то не дотиче и тако омладина оде из ове лепоте.
Podelite komentar
Раде
Молим вас, не пишите о лепотама Србије. Дођу туристи, остане ђубре, после њих ето и инвеститора, остане бетон и ново загађење. Дођу рудници, нема више природе. Нема природе, нема људи. Зовите људе да се врате на село. Ништа друго неће спасити Србију.
Podelite komentar