Odakle je potekla ideja o Mostu ljubavi: Iz Vrnjačke Banje ili Pečuja

Simboli mnogih ljubavnih priča koje su postale sada već legendarne, mogu se videti u mnogim zemljama. Jedna od najpoznatijih u našoj zemlji nalazi se u Vrnjačkoj Banji.

Na jednom od mostova iznad Vrnjačke reke učiteljica Nada je čekala da se njen verenik, oficir Relja vrati iz rata. Čekajući ga, polako je kopnila. Legenda ne pominje kakvu je sudbinu imao Relja, ali se zna da je oženio neku Grkinju i izgleda zaboravio na svoju Nadu. A ona je svakoga dana u određeno vreme bila na mostu i čekala ga, dok nije umrla.

Upravo tako je rođena legenda o Mostu ljubavi, na kome se održava i takmičenje u najdužem poljupcu. Ali tamo se dešava još nešto...

Zaključana ljubav

Iako se ne zna pouzdano ko je došao na tu ideju, na ogradi mosta simbolično nazvanog Most ljubavi mnoge devojke zaključavaju katance, koji se mogu kupiti u blizini. Prema toj urbanoj legendi, važno je da na katancu napišu svoje i ime izabranika, i da nakon što ga zaključaju, ključić simbolično bace u malu Vrnjačku reku.

Tako se čuva ljubav voljenog. Legenda barem tako veli.

Mostovi sa ljubavnim katancima

Da Most ljubavi u Vrnjačkoj banji nije usamljen, dokaz su i mostovi širom Evrope, na čijim ogradama se mogu videti takođe katanci. Za svaki od njih vezane su drugačije priče, ali im je simbolika ista: sačuvati ljubav voljenog muškarca ili voljene žene.

Ima ih u Parizu, Rimu, Pečuju i Firenci, ali i u Bosni i Hecegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Čak se mogu videti pojedini zaključani katanci na ogradi kod spomenika beogradskom Pobedniku.

Most umetnosti u Parizu

Čini se da se iz Vrnjačke Banje, neznanim putevima ideja "zaključavanja" ljubavi nekako spontano proširila. Tako su ograde mosta iznad reke Sene, kojim je povezana pariska Akademija sa muzejem Luvr postale male za katance, koje su mnogi hteli da okače.

Zato je pre nekoliko godina pokrenuta kampanja "ljubav bez katanaca", koja je imala za cilj da pozove sve zaljubljene da ne "zaključavaju" simbolično svoju ljubav, već da kao zavet ljubavi postave fotografiju na zvaničnu stranicu kampanje "Love withouth locks".

Sve to je na kraju dovelo do vesti da francuske vlasti 1. juna 2015. godine uklanjaju na hiljade i hiljade katanaca sa Mosta umetnosti. Čak je osvanula i najava da će stavljanje novih katanaca biti trajno zabranjeno.

Odlučeno je da skinuti katanci budu prodati i novac od toga korišćen u humanitarne svrhe. A kada se uzme u obzir da je trend kačenja katanaca na ogradu Mosta umetnosti u Parizu počeo 2008. godine, ne čudi što su procene bile da je sa ograda skinuto više od milion njih.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели francesco.maria.cuini (@francesco.cuini)

Ponte Milvio u Rimu

Sličnu sudbinu kao i pariski Most ljubavi, imao je i most Milvio iznad reke Tiba. I tamo su ljudi masovno na ogradu kačili katance, želeći tako da simbolično "osiguraju" svoju ljubav. Ključiće su bacali u reku Tibar.

A onda su gradske vlasti ustanovile da to ne samo da narušava lepotu mosta, nego utiče i na bezbednost. Krajem 2011. godine smo imali prilke da čitamo vesti o organizovanom skidanju katanaca i sa ovog mosta.

Zabrana na Ponte Vecchio

Jedan od simbola italijanskog grada Firenca sigurno je i Stari most, odnosno Ponte vekjo. Možda niste znali, ali ako tamo pokušate na ogradu da zakačite ljubavni katanac, rizikujete da platite kaznu od nekoliko stotina evra.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

@_on.theroad је поделио/ла објаву

Ideja je potekla od lokalnog trgovca, koji je baš u blizini ovog mosta imao prodavnicu. Gle čuda, prodavnicu u kojoj su se, između ostalog, prodavali i katanci.

Iako je prilično dobro zarađivao od toga, vremenom je kačenje katanaca pretilo da ugrozi most, pa su italijanske vlasti donele odluku o zabrani i propisnom kažnjavanju, ako neko to ipak pokuša da učini.

Prava istina o ljubavnim katancima

Možda se onim romantičnim dušama baš i neće svideti priča, koja zvuči realnije, a tiče se ideje kačenja katanaca na ograde i to najpre mostova.

U vreme postojanja Austrougarske, jedna od vrlo značajnih kasarni bila je i ona u, danas mađarskom gradu Pečuju. Kako su vojnici odlazili iz kasarne na neki zadatak, nosili su stvari iz kaseta, a njih ostavljali otvorene, što znači da nisu nosili samo ključeve od kaseta, nego i katance.

Da ih ne bi slučajno negde izgubili, pa imali problema kada se vrate, oni su ih kačili na ogradu koja im je bila blizu, odmah po izlasku iz kasarne.

Danas se mnoštvo katanaca može videti i u Pečuju, ali ne na mostu, nego na ogradi ispred zgrade Rektorata. Upravo prekoputa nje se i nalazila već pomenuta kasarna.

(Telegraf.rs)