Borački krš, čudo koje je opčinjavalo srednjevekovne vladare: Ovde se nalazi i čuvena Vranićeva kuća

Foto: RINA

Na samo tridesetak kilometara od Kragujevca u živopisnm predelima netaknute prirode smestilo se selo Borač koje danas jedva broji nekoliko stotina stanovnika, dok je u srednjem veku imalo više žitelja nego London. Iznad pitome doline izdiže se veličanstveni Borački krš, sa stenama kupastog oblika i upravo tu su Srbi tražili spas od neprijatelja.

Preporučujemo

Srednjovekovni grad Borač bilo je jedno od uporišta Stefana Lazarevića, a legenda kaže da je tada tu nekada bilo toliko kuća da je mačka mogla skakati sa krova na krov. Danas su tu ostale samo zidine koje sećaju na slavnu prošlost i meštani koji žive i uživaju na ovom mestu koje ne bi menjali ni za kakva svetla grada.

- Borački krš ustvari je ugašen vulkan, sačinjen je od stena specifičnog oblika, stubaste su i kupaste strukture i zato je naše selo posebno u Srbiji. Mi smo se ovom lepotom rodili, budimo se svako jutro i ležemo na počinak. Ovo mesto u srcu Šumadije svojevrsna je vazdušna banja, a specifična ruža vetrova i povoljna klima čini Borač idealnim mestom za oporavak i odmor kako tela, tako i duše. Na nepunih dve stotine metara, nalazi se čak 10 izvora čiste pijaće vode. Mi vodu ovde prosipamo, dok u drugim zemljama je papreno plaćaju. Za njih su ovakvi prirodni izvori izuzetna retkost. Nismo ni svesni koliko smo bogati, ali tek usled epidemije korona virusa svi se vraćaju onim pravim vrednostima - rekao je mešatanin sela Borač, Dejan Milošević za RINU.

Borač se nalazi se na 515 metara nadmorske visine, a sa njegovih vrhova prostire se fenomenalan pogled na pola Srbije. Oko ovog slavnog srpskog grada otimale su se tadašnje velike sile. Bio je vojno - strateško uporište, a zbog geografskog položaja dugo je važio za neosvojivu tvrđavu. Koliko je bio značajan govori i činjenica da ga je jedan mletački kartograf ucrtao i u mapu sveta.

- Bio je dominatna tačka u celom ovom kraju. Prema predanju i ime je dobio po izuzetnom borbenom duhu lokalnog stanovništva. Ne samo da je bio vojni, već i duhovni i trgovinski centar. Ovde se proizvodilo žito, vuna, trgovalo stokom, ali i pisale crkvene knjige. U samom Borču tada je postojalo dva manastira i devet crkava. U centru sela i dan danas je očuvana ona najstarija, iz 1359. godine koja je prepoznatljiva po svom autentičnom ikonopisu, jer su kroz sredinu oslikani Sveti ratnici, koji predstavljaju simbol ovdašnjih meštana - kaže Mladen Novaković, veroučitelj i dobar poznavalac istorije sela Borač.

Lepote ovog kraja i šumadijskog sela u kom kao da je vreme stalo prepoznale su i filmadžije, pa su ovde snimani i kultni kadrovi iz serije "Moj rođak sa sela", a čuvenu kuću Vranića iz čijeg dvorišta puca pogled na pola Srbije posetilo je na hiljade gostiju iz zemlje i regiona.

- Preko 10.000 ljudi došlo je da vidi Vranićevu kuću. Pored naših domaćih gostiju, tu su Bosanci koji znaju celu seriju napamet, zatim Crnogorci i Hrvati. Sve ih zanima, da vide unutrašnjost kuće, kao i celo dvorište, svi obavezno malo posede za onim čuvenom stolom ispod oraha. Atmosfera u seriji je tako dobro dočarana da posetioci očekuju da im Vranić ili Drakče izađu iza ćoška - kaže za Rajko Lečić vlasnik imanja.

Borač oduševio i srpske filmadzije

Prelepa priroda, srpska autentičnost i šumadijska gostoprimljvost uticali su da izbor za snimanje padne upravo na selo Borač. Iz Rajkovog dvorišta sa jedne strane pogled puca na Gružansko jezero, a sa druge na masivni Borački krš. Ovo selo su zbog izuzetne lepote i pre posećivali turisti, ali sada je njihov broj višestruko povećan.

- Ovo je prava prirodna oaza. Seoski turizam ovde ima izuzetan potencijal. Sada kroz Vranićevu kuću može da se dođe i prođe, ali imamo u planu da ospsobimo smeštajne kapacitete, kako bi oni koji su zaljubljenici u pravo srpsko selo mogli ovde da provedu i po nekoliko dana. Uz domaću hranu i rakiju, naravno - kaže kroz osmeh Rajko.

(Telegraf.rs)