Vlaška magija - mistični turistički dragulj istočne Srbije koji je nedovoljno iskorišćen

Foto: Shutterstock

Nema toga ko nije makar jednom čuo za vlašku magiju. Iako narodu koji se smatra autohtonim na području Balkana sve to i te kako smeta, prosto zato što se Vlasi na taj način stavljaju u negativnu konotaciju, nema spora da je istočni deo naše zemlje prošaran ne samo mnogim prirodnim znamenitostima, već i mnogim mitovima i narodnim predanjima.

Preporučujemo

Istočna Srbija i Vlasi

Mora se priznati da je nemoguće na jednom mestu navesti sve lepote i tajne koje krije istočni deo naše zemlje. Neke lokacije su poznatije, dok su neke znane samo među lokalnim stanovništvom. Ali na mnogima od njih nekako često provejava priča o Vlasima, pa čak i o magiji kojom se oni, prema uvreženom mišljenju bave.

Međutim, ako upoznate nekog Vlaha ili Vlajnu, biće vam mnogo jasnije i zbog čega oni to smatraju uvredom, posebno ako se neko toliko osili u svojim pisanijama i iznošenju neproverenih tvrdnji, pa pominje neke običaje za koje čak ni sami Vlasi nisu čuli, a koji se navodno dovode u vezu sa njima.

Da biste razumeli šta je zapravo vlaška magija, morate imati na umu da su Vlasi narod koji poštuje sile i zakonitosti koje važe u prirodi. I možda će vam zaista zvučati čudno kada čujete „bajalice“ izrečene na vlaškom jeziku samo zato što vam je on nepoznat. Verovatno bi vam isto tako čudno zvučalo i da pratite ceo tok skidanja uroka, koji i dan-danas rade starije žene u, na primer, Grčkoj, a zapravo se radi o „magiji“ koja je za dobro, a ne za zlo, kao što se obično misli.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

@ssandriya је поделио/ла објаву

Običaji su običaji

Iako se vlaška magija često nepraveno stavlja u negativan kontest, ovaj narod ima svoje običaje, isto kao i srpski narod i kada je u pitanju kult mrtvih i kada su u pitanju druge oblasti života.

Primera radi, kod Vlaha postoji običaj žrtvovanja životinje, najčešće petla ili kokoške, ukoliko je neko umro na neuobičajeni način, pa mu prilikom sahrane nije upaljena sveća.

Da li vas to podseća na običaj koji je ranije bio prisutan u mnogim srpskim ruralnim sredinama, a koji je podrazumevao neodržavanje opela za ljude koji sami sebi oduzmu život? Čak je u nekim krajevima za njih bilo zabranjeno sahranjivanje na lokalnom groblju.

Ovo je tek jedan od primera običaja vlaškog naroda, mada laici mogu i to da svrstaju u magiju, te da tako izazovu negativan efekat.

Naravno, kao i u tradiciji svakog naroda, tako i među Vlasima postoje neki običaji koji se čak mogu okarakterisati i kao bizarni. Možda se baš iz tog razloga i pisalo o mogućnosti aktiviranja takozvanog mračnog turizma u istočnom delu Srbije koji bi, veruje se, i te kako mogao da doprinese razvoju turističkog potencijala naše zemlje.

Ipak, ono što najviše privlači pažnju jeste prozroljivost koju mnoge Vlahinje, odnosno Vlajne imaju. Nije neuobičajeno da su se specijalizovale za gledanje u šolju ili za proricanje pomoću pasulja, te za čitanje sudbine iz dlana.

Epicentrom vlaške magije smatra se opština u zaleđu Dunava okružena Homoljskim planinama, Kučevo. Tamo čak 70 odsto stanovništva ima vlaške ili rumunske korene. Ta tradicija sadrži elemente paganističkih praksi, ali uključuje i pravoslavnu kulturu (poput poštovanja sila i zakonitosti prirode), ali isto tako uključuje i hrišćansku, tj. pravoslavnu kulturu.

Vlaška magija bila je predmet interesovanja mnogih stranih novinara, posebno onih iz Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, čini se da oni nisu na pravi način doživeli rituale koji se sprovode u istočnom delu Srbije - prozvali su ih "srpskom vudu magijom", u želji da dodaju notu mistike i približe vlaške običaje Amerikancima.

(Telegraf.rs)