9 veličanstvenih vidikovaca na srpskoj planinskoj lepotici: Na jednom od njih gnezde se suri orlovi

Vidikovci u Nacionalnom parku Tara predstavljaju atraktivne lokacije sa kojih će svaki posetilac ovo područje upoznati i doživeti na poseban način.

Većina vidikovaca je skrivena i teško pristupačna, ali se do najlepših ipak može doći - ali samo peške. Postoji devet uređenih vidikovaca koji ograđeni i bezbedni za posetioce, a najpoznatiji je svakako Banjska stena. Ipak, ni ostalih osam nimalo ne zaostaju po lepoti za najpoznatijim vidikovcem na ovoj srpskoj planinskoj lepotici.

- Crnjeskovo je vidikovac u predelu Kaluđerskih bara, nedaleko od crkve Sabora Srpskih Svetitelj - kaže za RINU Ranko Milanović iz NP Tara.

- Od centra Kaluđerskih bara ka Crnjeskovu, vodi pešačka staza kroz bukovu šumu i stiže se na vidikovac. Odavde se pogled pruža ka drevnoj Gradini i Krstatoj steni, Sokolarici, dolini Rače, istoimenom manastiru, Bajinoj Bašti i drinskoj kotlini.

Vidikovac Sokolarica smešten je na obodu naselja Sokolina. Reč je o lokalitetu sačinjenom od nekoliko manjih povezanih vidikovaca koji se nalaze iznad Klisure Rače. Iako ime vidikovca to ne govori, na ovim liticama se gnezde suri orlovi. 

Jedan od onih koji takođe gleda u dolinu Drine i susednu Bosnu i Hercegovinu je Osluša. Ovaj vidikovac opremljen je ložištem za vatru, drvenom nadstrešnicom sa klupama i stolovima, kao i informativnim tablama. Takođe, ovde se nalazi i poletište za paraglajdere.

Najlakše dostupan vidikovac je Brana Lazići koji se nalazi na istoimenoj brani na jezeru Zaovine. Do njega se dolazi automobilom, asfaltnim putem, a od Mitrovca je udaljen oko 7 kilometara. Kako za RINU navodi Milanović iz Nacionalnog parka Tara, ovo mesto se smatra lokalitetom na kom je otkrivena Pančićeva omorika - njena stabla se vide desno od jezera Spajići na padinama brda Kik i zaštićena su u okviru rezervata “Vranjak”.

Jedan od najviših vrhova Nacionalnog parka Tara je Janjač i definitivno je jedan od najlepših vidikovaca, iako nije toliko poznat. Nalazi se u Zaovinama, iznad Gornjih Karaklija, na samoj granici Srbije i Republike Srpske (BiH). Do njega se stiže uređenom stazom kroz zaselak Karaklije.

- Sa ovog vrha pruža se veličanstven panoramski pogled na područje Zaovina, masiv Tare, Crni vrh i Velik Stolac. Po lepom vremenu odavde se vide Višegrad i čuvena ćuprija na Drini, Mehmed-paše Sokolovića, koju je u svom romanu opisao naš nobelovac Ivo Andrić. Takođe, ovde se vide i ostaci rovova iz Prvog svetskog rata - kaže Ranko.

Sjenič se nalazi na Crnom Vrhu na 5,5 km od Predovog krsta prema Zaovinama i samo 100 metara od šumskog puta. Ovde dominira 12 metara visoka drvena osmatračnica, a sa vidikovca se pruža pogled na šumoviti masiv Tare, selo Rastište, klisuru Dervente i jezero Perućac. Ovom putanjom pre stotinak godina išla je trasa šumske žičare kojom se posečena građa spuštala do Drine, a dalje je transportovana splavovima.

Ako se penjete do Bilješke stene možete videti tanka, vretenasta stabla Pančićeve omorike – jedinstvene vrste četinara koja raste samo na prostoru srednjeg Podrinja. Nažalost, zbog izraženih klimatskih promena mnoga stabla su osušena.

Sa Bilješke stene se pruža pogled na strme krečnjačke litice kanjona Drine i jezero Perućac. U Bosni se vide ostaci srednjovekovnog utvrđenja Klotijevac i predeli Nacionalnog parka Drina. Pored izletničkog mobilijara, ovde se nalazi i kućica u kojoj je sniman film "Ptice koje ne polete" sa Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi.

(Telegraf.rs)