Zoran je prošlu godinu iskoristio da bolje upozna svoju zemlju: Za mene je Srbija sva od bisera

Kraljevska vinarija, Oplenac; Foto:Zoran Stojković/ustupljena fotografija

Dok ne upoznamo našu zemlju i sve njene lepote, nema nikakve svrhe da upoznajemo ni druge predele. Neko će se sa tom konstatacijom saglasiti, a neko će ipak smatrati da je potrebno upoznavati destinacije u drugim zemljama najpre, jer su nam one koje se nalaze u Srbiji lakše dostupne.

Preporučujemo

Prošla godina je mnogima od nas poslužila da upoznamo neke ređe posećivane destinacije u našoj zemlji. A njih, na svu sreću, ima na pretek, pa svakako nije dovoljna jedna sezona da bismo ih sve posetili i bolje upoznali.

Kao neko ko je na poziciji predsednika Izraelskog biznis kluba sa članovima svog tima zaslužan za dolazak prve dve turističke agencije iz Izraela u Srbiju, gospodin Zoran Stojković je odličan sagovornik za ovu temu. Uz to, u pitanju je i dugogodišnji privrednik, koji je i zamenik predsednika „Vinskih puteva Srbije“.

Početak prošle godine zatekao ga je u Londonu, gde je bio u poseti kćerki.

- Pored obilaska Londona, nešto što je ostavilo posebno utisak na mene bio je i obilazak Brajtona, grada koji se nalazi na južnoj obali Engleske i jedno je od omiljenih engleskih letovališta - kaže Zoran Stojković za Telegraf.

- Fascinantan je podatak da ovaj grad, veličine našeg Kragujevca, godišnje poseti oko 8 miliona turista. Tim posetama delimično su bile zadovoljene moje potrebe za putovanjima van zemlje u prošloj godini, mada postoji žal za već određenim, projektovanim destinacijama. Nedostatak putovanja van zemlje nadoknadio sam putovanjima po Srbiji, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Manastir Tresije; Foto: Zoran Stojković/ustupljena fotografija

Putovanja u doba korone

U toku prošle godine Zoran je svoje slobodno vreme posvetio boljem upoznavanju naše zemlje. Gotovo da nije moguće nabrojati sve destinacije koje je tada posetio, ali ćemo pokušati.

Osim Golupca i Viminacijuma, posetio je i Despotovac i manastir Ravanicu, ali i manastir Sisojevac, te manastire Tumane i Koporin, zatim Topolu i Oplenac, kao i Kragujevac i etno selo „Moravske konake“. U Banatu je uživao u Carskoj bari i Zrenjaninu, a imao je prilike i da poseti nekoliko vinarija, zatim etno selo „Tiganjica“, kaštel „Ečka“ i još mnogo drugih znamenitosti naše zemlje.

Zanimalo nas je koji bi to deo naše zemlje ili neku znamenitost posebno izdvojio kao interesantnu:

- Za mene je Srbija sva od bisera. Teško je izdvojiti neki deo Srbije, jer kao što znamo lepota je u oku posmatrača. Međutim, i pored toga što obožavam Šumadiju, mislim da je potencijal Istočne Srbije izuzetan, kako zbog prirodnih lepota, kulturno-istorijskih spomenika, tako i zbog hrane i vina. Kraj pun misterija i legendi, stvarnog i nestvarnog. Mada se ne odnosi na putovanja iz prošle godine, put od Beograda do Tekije brodom  je, recimo nešto što svako od nas treba da doživi jednom u zivotu. Nažalost, redovne linije na tom potezu od osamdesetih godina prošlog veka nema.

S obzirom na to da Zoran svoju zemlju izuzetno voli, smatra da ne postoji deo Srbije za koji bi mogao da kaže da mu se ne dopada. Ali je naglasio da to ipak ne znači da neke stvari ne mogu biti dopadljivije.

Ideja o „oživljavanju“ Valtera

Nema zbora da se turistička ponuda naše zemlje razvija, ali naš sagovornik smatra da iako je u poslednjih desetak godina dosta toga dobrog urađeno po tom pitanju, ipak ima prostora za nadogradnju i unapređenje.

- Bez aspiracija da pravim novu strategiju, jer Srbija ima već preko 100 strategija u raznim oblastima, smatram da i finansijski relativno male stvari mogu doneti velike promene u turizmu. Kao primer mogu navesti „Gold gondolu“ na Zlatiboru, koja je ne samo atrakcija, nego i brzo isplativa investicija, i to u vreme pandemije - znalački komentariše.

Ali unazad nekoliko godina, kako navodi Zoran, postoji još jedna vrlo zanimljiva ideja, koja još uvek nije sprovedena u delo:

- Mada ideja nije nova i „krčka“ se već nekoliko godina, mišljenja sam da treba biti uporan i ne treba odustati ni od ideje pravljenja spomen kuće i legata glumcu Velimiru Bati Živojinovicu u Koraćici. Čuvenog Valtera iz filma " Valter brani Sarajevo"  videlo je za 40 godina, koliko se prikazuje u Kini, 11,5 milijardi gledalaca.

S obzirom na to da je broj kineskih turista pre pandemije bio u stalnom porastu i da su bili u vrhu po broju poseta našoj zemlji, kako po brojnosti i broju noćenja, tako i po dnevnoj potrošnji, ovakav resurs bilo bi nerazumno ne iskoristiti. Plašim se, da dok se mi odlučimo, više neće biti ni nas, ni Kineza koji pamte ovaj film i čuvenog Valtera.

Za sve, naravno, postoji način, ako ima volje. Zato nam je Zoran u razgovoru ukazao i na činjenicu da je Izrael jedna od zemalja koja je odlično sprovela plan vakcinacije, te smatra da su upravo izraelski turisti oni prema kojima treba usmeriti turističku ponudu Srbije. Ali, podseća, ne treba zaboraviti ni našu dijasporu, koja u velikoj meri može u tome da pomogne.

- Mišljenja sam da u narednom periodu moramo da se angažujemo na prikupljanju relevantnih poslovnih informacija o dijaspori, kako bismo bili upoznati sa time na čemu oni rade i kako bismo mogli da pomognemo jedni drugima. Jer kako da ostvarimo saradnju sa nekim, ako ne znamo da taj neko postoji?

(Telegraf.rs)