Stranci dolaze u dragačevska sela na radni odmor: Sami kuvaju, melju kukuruz, a žele i da muzu krave

foto RINA

Izvori lekovite mineralne vode, prelepa priroda, čist vazduh i bistri planinski potoci samo su neki od potencijala seoskog turizma dragačevskog kraja.

Preporučujemo

Porodica Pavlović iz dragačevskog sela Kotraža otišla je i nekoliko koraka dalje, jer i goste uključuju u poljoprivrednu proizvodnju.

- Gosti se sve češće odlučuju da seoski odmor provedu radno, ali ono što je nama poljoprivrednicima rad, izgleda da oni doživljavaju kao razonodu. Mi se često našalimo da je to seoska teretana. Prošle godine nije bilo gosta koji nije tražio da samelje kukuruz, a žene koje su dolazile više su vremena provele u kuhinji kuvajući sarme i slatko, nego što su šetale - kaže Miloš Pavlović za RINU.

Vredni Dragačevci bave se tovom junadi, imaju svoje meso, kao i sopstvenu proizvodnju sira i kajmaka. Domaće kokoške i jaja, bukvalno sve što proizvedu od hrane to se preradi i završi u kuhinji. Voće prerađuju u slatku zimnicu i rakiju, povrće u slanu zimnicu i kompletno su zaokružili proizvodnju.

Pandemija korone mnoge je vratila selu, pa se pored onih koji potiču iz dragačevskog kraja, gosti iz Beograda i Novog Sada odlučuju da odmor provedu u ovom kraju.

Dolaze porodice sa decom iz svih krajeva Srbije, ali ono što iznenađuje jeste da među njima ima i dosta stranaca koji su radi da odmor provedu na selu. Mnogi su već bili ovde i žele da ponovo dođu, ali je, kako kaže Pavlović, znatno više onih koji dolaze po preporuci, poput gostiju iz Rusije, Češke i Poljske.

- Već su naveliko počeli da rezervišu za ovu letnju sezonu, a među njima ima i onih koji bi učestvovali u berbi maline. Iako im kažem da već imam ugovorene sezonske radnike, oni su zainteresovani da boravak u Kotraži iskoriste da nauče da beru maline, da muzu krave i da ono što uberu u našoj bašti zajedno sa Danom koja je kuvarica spreme sebi za obrok. Sve je više takvih gostiju - kaže Miloš.

On prepričava zanimljivu situaciju od prošlog leta:

- Bio je bračni par iz Beograda, žena je poreklom iz Meksika i drže u prestonici restoran meksičke hrane. Oni nisu verovali koliko kukuruza i koliko sorti proizvedemo, a oni muku muče kako bi nabavili kukuruz za svoj restoran. Više su vremena proveli u štali nego u šetnji. Sviđa im se život na selu sa svim obavezama koje srpski seljak ima, pa će i to biti deo turističke ponude, jer to gosti koji dolaze na selo traže.

(Telegraf.rs)