Čuvenu srpsku banju proslavio je Nušić: Ime je dobila po ptici koja je ovde otkrila lekovite izvore

U želji da pomogne svom prijatelju da bolje prodaje razglednice u Sokobanji, čuveni srpski komediograf Branislav Nušić je na jednoj od njih napisao krilaticu, koja će ovo lečilište proslaviti. Danas je mnogima upravo „Sokobanja, Soko grad – dođeš star, odeš mlad“ možda i prva asocijacija na jednu od najstarijih banja u Srbiji.

Smeštena na idelanoj nadmorskoj visini od 400 metara, Sokobanja se može pohvaliti i odličnim položajem, zbog planina Ozren i Rtanj koje je okružuju, ali i zbog reke Sokobanjske Moravice, koja kroz nju protiče.

Osim izvora tople vode, u Sokobanji postoje i izvori mlake vode. Njihova lekovitost je dokazana u mnogim slučajevima.

Lekovitost otkrivena slučajno

Iako dostupni podaci pokazuju da je u doba vladavine knjaza srpskog Miloša Obrenovića zvanično počeo da funkcioniše organizovani banjski turizam, smatra se da se za lekovitost banjske vode znalo i ranije.

Od 1837. godine, kada je zvaničnim dokumentom potvrđeno da je izvesni gospodin Lazarević bio poslat na lečenje u Sokobanju, i to ukazom srpskog knjaza, počinje da se razvija banjski turizam.

Vremenom su mnogi čuli za ovo lečilište, pa sem već pomenutog Nušića, ovde su boravili i mnogi drugi znameniti, ne samo pisci, nego i političari i umetnici.

Zanimljivo je da su polovinom 18. veka obilato bile korišćene i pijavice u lečenju, a ne samo banjska voda.

Sa kolena na koleno se prenosi legenda o tome kako je uopšte otkriveno da je banjska voda lekovita. Glavni junak te narodne legende je niko drugi do jedan soko.

Kada je u davna vremena jedan od vladara obližnjeg Sokograda pao sa konja, shvatio je da je mnoge kosti polomio. Zbilo se to baš u kotlini, u kojoj se danas nalazi ova banja. Nemajući kuda, on je samo iščekivao kada će umreti, jer nije mogao da se pomeri od silnih preloma.

A onda je na scenu stupio soko. Gospodar Soko grada ga je nemo posmatrao.

Kako je ptici bilo slomljeno krilo, ona je došla na „oporavak“, ali gospodar to nije znao. Prema toj legendi, desilo se nešto neverovatno. Soko je povređeno krilo stavio na kratko u izvor banjske vode i vrlo brzo se oporavio.

Tako je poslednje atome snage prikupio i gospodar Soko grada. Nakon što se okupao na mestu izvora lekovite vode, on se odmah oporavio.

Vrlo brzo se za lekovitost banjske vode čulo daleko, pa su mnogi dolazili ne bi li tu se iscelili. Svi su osetili blagodeti banjske vode, a neki su zidali i kuće u blizini, te ostajali tu da žive i uživaju u zdravom vazduhu i lekovitoj vodi Sokobanje.

(Telegraf.rs)