Ko dva puta pređe preko Belog mosta, pratiće ga sreća u ljubavi: Legenda o simbolu Vranja

Foto: Shutterstock

Vrnjačka banja ima Most ljubavi, koji prati priča o nesrećnoj ljubavi učiteljice Nade i oficira Relje. Jedini srpski nobelovac je mnoga svoja dela istkao inspirisan baš mostovima. Oni su bili i ostali simbol spajanja, ali i razdvajanja.

Preporučujemo

„Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi“

Baš zato što se uz pomoć mostova, dužih ili kraćih, monumentalnijih ili manje upadljivih, spajaju praktično nespojive obale, oni su svojevrsno mesto idealno za smišljanje raznih priča, koje kasnije prerastu u legende. Zatim se takve legende prenose sa kolena na koleno, pa se u nekom trenutku baš i ne zna sa sigurnošću šta je istina, a šta narodno predanje.

Na obalama Vranjske reke je polovinom 19. veka živeo izvesni Selim beg, kako veli narodno predanje. Imao je ćerku jedinicu, po imenu Ajša. Sve to možda i zvuči istinito, a onda na red dolaze narodni „ukrasi“, po kojima su legende poznate.

Kada je Ajša rođena, njenom ocu su gatare predvidele da će se ona zaljubiti u Srbina.

Vreme je bilo takvo kakvo je bilo, pa je i Selim beg pokušavao da na sve načine sačuva svoju ćerku od takve moguće „tragične“ sudbine.

A onda je izvesni srpski pastir, čije je ime bilo Stojan, prolazio baš pored begove kuće kada je vodio ovce na pašu. I naravno, kako to obično i biva u narodnim legendama, njegovo zvižudukanje je čula lepa Ajša.

Ljubav se rodila između dvoje mladih. Između muslimanske devojke i pravoslavnog momka. A u to vreme, to je bila nemoguća i društveno neprihvatljiva ljubav.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Milica P (@millica12)

Zato je Selim beg odlučio da preduzme nešto.

Jednog dana je krenuo za svojom ćerkom i našao je na obali Vranjske reke. Ali nije bila sama... Sa njom je bio srpski pastir, po imenu Stojan.

Misleći da će tako da reši situaciju, Ajšin otac je pucao na Stojana, ali je lepa Ajša stala ispred svog voljenog i primila metak umesto njega. Odmah zatim sebi je oduzeo život i Stojan.

Tako veli narodna legenda da je bilo... I još veli da je Ajša stigla da izusti ocu da sagradi most iznad Vranjske reke, koji će biti spomen na njihovu večnu ljubav, a istovremeno će spajati islamsko i pravoslavnmo stanovništvo u Vranju u drugoj polovini 19. veka.

Kako je zaista nastao Beli most u Vranju?

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Oseti Srbiju (@oseti_srbiju)

Bez želje da nipodaštavamo srpske narodne legende i predanja, moramo napomenuti da na Belom mostu, koji je jedan od simbola grada Vranja, postoji i takozvani tarih, odnosno ploča na kojoj je navedeno i ko je izgradio most i kada.

S obzirom na to da je tekst napisan na turskom i na arapskom jeziku, mnogi pomisle da je njihova sadržina istovetna. Ali nakon prevoda doktora Hasana Kalešija, docenta na beogradskom Filozofskom fakulteta, dobijene su i sve potrebne informacije o tome šta zapravo piše na tarihu.

Prevod teksta sa arapskog glasi:

Dobrotvor i dobročinitelj, onaj koji žudi za rajem i visokim sistemom, Ajša Hanum, kći roba večnog. Neka njoj i njenim roditeljima oprosti grehe.

Nešto je duži tekst koji je napisan na tadašnjem turskom, odnosno osmanskom jeziku i glasi:

Ovaj most zove se Beli i služi za olakšicu. Vode koje teku ispod njega služe ljudima za zdravlje. Prolaznici neka prođu još jednom da se o tome uvere. O Muhamede izabraniče, posreduj za vlasnika mosta.

Navedena je i godina izgradnje mosta, i to 1260. po Islamskom, Hidžretskom kalendaru, odnosno 1844. godina po trenutno važećem kalendaru.

Iako nema podataka o tragičnoj ljubavi dvoje mladih na tarihu, mora se priznati da je legenda koja se vezuje za nastanak Belog mosta u Vranju i više nego zanimljiva.

Stari Vranjanci tvrde da bi preko Belog mosta svako trebalo da pređe dva puta, jer se veruje da će tada imati sreće u ljubavi.

Jeste li bili u Vranju i koju legendu o Belom mostu ste vi čuli? Podelite sa nama kroz komentare.

(Telegraf.rs)