Fišerov salaš propada: Legenda o baštovanu koji je znao jezik drveća još živi
Skrajnut od magistralnog puta Ruma – Šabac, na Fišerovom salašu, u prostranom parku, samuje biser graditeljstva u Sremu.
Preporučujemo
Najlepše tvrđave i salaši nalaze se u ovom delu Srbije: 4 grada koja oslikavaju dušu ravnice
Najskuplji sir na svetu prave u Sremskoj Mitrovici, od mleka najsličnijeg majčinom: Košta 1.000 evra
Redak primerak reprezentativnog letnjikovca, izgrađen od drveta i pokriven barskom trskom, proglašen za spomenik kulture, polako nestaje sa spiska naše bogate kulturne baštine, piše Mitrovica info
Mada se ne zna tačna godina njegove gradnje, pretpostavlja se da ga je porodica Fišer za potrebe odmora izgradila između 1900. i 1904. godine, prema projektu arhitekte Hermana Bolea. Iako u veoma lošem stanju, građen od drveta sa trščanim krovom, sa širokim drvenim tremom duž cele severne strane, odoleva vremenu i čuva legendu, koju je Milan Belegišanin opisao u knjizi “Snovi zatravljenih kula”.
Fišer, spahija jevrejskog porekla, želeo je da oko zgrade napravi park, o čijoj će se lepoti nadaleko pričati. Slao je svoje sluge širom Vojvodine da mu nađu nekoga ko će park urediti po meri njegovog renomea, ali niko u potpunosti nije zadovoljio vlasnika.
I onda, na jedan majski uranak, iznenada, pred kočije spahije Fišera pojavi se starac i kaže da zna kako on traži baštovana, kao i da nikako ne može da ga nađe.
Starac mu reče da je takav spretan čovek iz jednog sela pored velike reke, da “najbolje govori jezik belog jasena”, te da je on upravo pred njim, te da je spreman da uredi park po gazdinoj želji.
Sa prednje strane uredio je park po francuskoj, a sa zadnje strane po engleskoj šemi, kako su, uostalom, izgledali i svi parkovi viđenijih zamkova. Na toj plodnoj zemlji uskoro su osim belog jasena, počele da uspevaju sofore, tuje, gvozdeno drvo, pa čak i sam hrast lužnjak.
Za samo nekoliko godina park oko letnjikovca bio je lepši i primamljiviji od samog objekta, ali ubrzo gazda se razboleo. Pred smrt sinovi Fišera nagovore oca da šumu poseče i da na njenom mestu stvori plodno zemljište. Otac je pristao i veoma brzo umro, kako naslednicima baštovan-starac više nije bio potreban, oni ga otpuste, ali on nije odmah otišao sa imanja.
Svaki dan je jaukao za svakom odsečenom jelom, jasenom, tujom…
Veoma brzo njegova tuga prerasla je u gnev.
Jednog dana prišao je najvećem hrastu i počeo da žvaće njegov koren, nakon kraćeg vremena ruke su mu se pretvorile u snažne i kvrgave rane, a koža u koru…
Te noći ušao je u letnjikovac i zadavio obojicu gazdinih sinova u snu.
Idućeg jutra, ispod hrasta lužnjaka, nađen je stari baštovan mrtav. Mora da su mu bolovi bili strašni, ili je veoma bio gladan, kada je poslednje što je uradio bilo to, da jede koren hrasta.
Sve što je ostalo za starim baštovanom, bilo je urezano veliko slovo “A” u kori hrasta.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Zaboravljena legenda o Svetom Nikoli: Mornar moli za pomoć, a svetac mu daje neočekivanu lekciju o snazi volje
Iza BMW-a kojem se divi cela Srbija, krije se vozač mekog srca: Nemanja pravi čuda sa autom samo zbog NJIH
Drevna kletva petka 13-tog: Sve o najbaksuznijem danu
<% post.title %>
Nastavlja se poribljavanje voda u Sremu i Obedskoj Bari zbog male količine šarana
Video: Osuđenici u Okružnom zatvoru okitili jelku!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
DEČAK (11) SE VEČERAS NIJE VRATIO IZ ŠKOLE Porodica iz Beograda moli za pomoć: Ako ga vidite javite i ZADRŽITE GA!
OGLASIO SE MINISTAR DAČIĆ: Pronađeno dete zbog čijeg je nestanka aktiviran sistem "Pronađi me": Evo gde se trenutno nalazi (VIDEO)
"NEMAŠ ČEGA DA SE BOJIŠ" Ovako je pronađen dečak (11) iz Beograda za kojim je tragala Srbija: Ovo su PRVE REČI koje su mu upućene (VIDEO)
Zvonimir Rajkoić
Ujak moje majke Toma Maglić iz Hrtkovaca radio je kao baštovan na pustari do rata 41. Bio je penziono osiguran i nakon rata radio kao poljari iz majkine priče imao lepu penziju.
Podelite komentar