Mistični dragulj istočne Srbije: Da li ste posetili Lazarev kanjon?

Printscreen: Youtube/ Zamediatelevizija

Pored toga što se smatra najdubljim kanjonom u istočnoj Srbiji, Lazarev kanjon je i najduži u tom delu zemlje, budući da se proteže dužinom od oko 9 kilometara. Dubina ovog kanjona je u pojedinim delovima čak 500 metara. Udaljen je od Bora oko 10 kilometara.

Preporučujemo

Pozicija najdubljeg kanjona u istočnoj Srbiji

Lazareva ili Zlotska reka se useca u planinski masiv Južnog Kučaja i čini ovaj kanjon vrlo interesantnim, posebno za avanturiste. Na oko 5 kilometara udaljenosti od borskog sela Zlot se nalazi ulaz u kanjon.

Međutim, ukoliko želite da bezbedno prođete kroz njega, savetuje se da budete oprezni, jer je Lazarev kanjon na pojedinim delovima uzan tek oko 3 do 4 metra. Svakako je vrlo važno da prilikom ove avanture koristite i odgovarajuću opremu.

Početak staze kroz kanjon se nalazi u nepsorednoj blizini Lazareve pećine.

Inače je ovaj prostor okarakterisan kao Spomenik prirode i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija naše zemlje kao Prirodno dobro prve kategorije.

Zlotska reka je duga oko 32 kilometara, a ujedno je i najveća pritoka reke Crni Timok.

Printscreen: Youtube/ JORDAN ANDRIĆ

Zanimljivosti o najdužem kanjonu istočne Srbije

Iako je kanjon sam po sebi dovoljno impresivan, njegova okolina je, čini se još interesantnija.

Kada se uporedi veličina Lazareve reke i prostranstvo samog kanjona, lako se da zaključiti da su za njegovo stvaranje bile zadužene i ponornice. Upravo odatle ovaj predeo obiluje sistemom pećinskih kanala i podzemnih voda.

Da sve bude još mističnije, mnoge pećine na području Lazarevog kanjona su i dalje neotkrivene.

Kako na području kanjona nema vode za piće, to svakako treba poneti dovoljnu količinu, ako odlučite da upoznajete lepote najdubljeg kanjona u istočnoj Srbiji. Takođe bi trebalo da znate i to da se ovaj kanjon smatra najteže prohodnim u celoj našoj zemlji.

Nemojte se iznenaditi ni ako tokom pokušaja da upoznate svu lepotu Lazarevog kanjona ugledate i cvet, koji je simbol 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Zahvaljujući činjenici da je u pitanju praktično zatvoreni ekosistem, to je ovaj predeo postao stanište i za biljnu vrstu poznatu pod nazivom Natalijina ramonda.

(Aleksanra Blažević/ Telegraf.rs)