Srpsko selo u kojem se proizvodi najbolje posuđe u regionu: Prestonica grnčarskog zanata

Foto: Printskrin Instagram/djordje1273

Tradicija izrade glinenog posuđa je proslavila ovo užičko selo ne samo u našoj zemlji, nego i van njenih granica.

Preporučujemo

Selo Zlakusa se nalazi na desnoj obali reke Đetinje i u njemu živi nešto više od 650 ljudi. Od Užica ga deli 10-ak kilometara, a od Beograda oko 185.

Selo koje proizvodi najbolje srpsko posuđe

Neko se dosetio, pa je tako ostala doskočica, da je Zlakusa zapravo mesto, u kome se proizvodi "Cepter posuđe", ali na srpski način. Zemljano posuđe koje se ovde proizvodi je poznato u celoj zemlji po kvalitetu i trajnosti.

Često se za Zlakusu kaže da je grnčarsko selo, prosto zato što se većina stanovnika tim zanatom i bavi, te od toga i zarađuju mahom za život.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Grncarija Zlakusa - Novi Sad (@original_grncarija_zlakusa) on Jul 30, 2020 at 10:41pm PDT

Ako posećujete neki od vašara u Srbiji i ugledate glineno posuđe posebno kvalitetno uređeno, možete biti sasvim uvereni da je ono napravljeno upravo u ovom selu.

A ako odlučite da posetite Zlakusu, imaćete prilike i da vidite kako teče postupak izrade posuđa od gline.

Pre desetak godina je osnovano i Udruženje lončara Zlakusa, u kome se okupljaju meštani čije se porodice sa kolena na koleno bave ovim divnim zanatom. Preko udruženja se trude da neguju i što je moguće bolje očuvaju tradiciju izrade posuđa na taj način.

Ovo je selo i domaćin vrlo zanimljivim manifestacijama, kao što su Jesen u Zlakusi, Međunarodni EKO kamp i Sabor Zlakusa u pesmi i igri.

Foto: RINA/Grnčar Dragoslav Nikitović, selo Zlakusa, Užice

Početak razvoja grnčarije u Zlakusi

Najveći broj meštana ovog sela je u periodu po završetku Drugog svetskog rata bio zaposlen u fabrikama i kombinatima u okolini i to najpre u Užicu i Sevojnu. Tako je selo i napredovalo, te se saobraćajno mnogo bolje povezalo sa značajnijim putevima u blizini.

Međutim, period koji je usledio posle raspada Jugoslavije, meštanima je zadao finansijske muke. Tako se oni krajem prošlog veka, silom prilika najpre okreću poljoprivrednoj proizvodnji, a zatim i očuvanju grnčarskog zanata.

Nedugo nakon toga se Zlakusa razvija u turističkom smislu. Tim pre što u selu ubrzo niče, sada već čuveno etno selo, Terzića avlija. A nakon što je za posetioce otvorena i Potpećka pećina, koja se nalazi u blizini sela, broj poseta je značajno porastao.

Danas se Zlakusa sa pravom može okarakterisati kao selo, koje u velikoj meri živi od turizma.

(Aleskandra Blaževič/Telegraf.rs)