Zemunsko Lido: Istorija jednog od omiljenog kupališta Beograđana

Foto: Tanjug/Nikola Anđić

Rečno ostrvo smešteno na ušću reke Save u Dunav, u Beogradu se od 2005. godine nalazi pod zaštitom Republike Srbije. Nadležnost za upravljanje Velikim ratnim ostrvom je data Javnom komunalnom preduzeću Zelenilo Beograd. 

Preporučujemo

Ono što je za stanovnike većeg dela Beograda Ada Ciganlija, to je za stanovnike Zemuna plaža Lido, koja se nalazi na Velikom ratnom ostrvu.

Kratka istorija Lida

Priča nas vraća u prvu polovinu 18. veka, u doba kada je potpisana Carigradska konvencija. Tim dokumentom iz 1741. godine je regulisano vrlo važno pitanje, koje se ticalo ada na Dunavu i Savi. Veliko ratno ostrvo je podeljeno na turski i austrijski deo.

Turska polovina ovog rečnog ostrva je bila okrenuta prema Beogradu, dok je austrijska polovina bila bliža Zemunu, odnosno Banatu. 

Iako je pomenuta konvencija jasno propisivala da se na Velikom ratnom ostrvu ne sme ništa raditi, niko to nije poštovao. Poznato je da su u to doba mnogi stanovnici Zemuna upravo tu obrađivali zemlju, a na tim površinama su imali i zaklon u vidu koliba.

Foto: Tanjug/Nikola Anđić

Današnja plaža Lido, za koju se veruje da je naziv dobila po italijanskoj reči, koja znači obala, je prvi put uređena nakon završetka Prvog svetskog rata. U to vreme je važila za jednu od najlepših u tom delu Evrope, pa se čak upoređivala sa rečnim plažama u Austriji.

Neposredno pre početka Drugog svetskog rata je plaža Lido bila posebno posećena i lepo uređena.

Nakon završetka rata je postepeno prestala da bude korišćena. 

Zanimljiv je podatak da je postojala odluka da se prilikom izgradnje Novog Beograda Lido potpuno preuredi i praktično da nema tu namenu. Ali se naš lepi Dunav pobrinuo da do toga ipak ne dođe. Iako su bili doveženi bageri da potpuno preurede plažu, reka je nanosila velike količine peska, tako da na sreću mnogih stanovnika Beograda, ta zamisao nije zaživela.

Lido danas

Foto: Tanjug/Nikola Anđić

Sve do početka veka je jedini način da se stigne do Lida bio privatnim čamcima. A od 2000. godine se uključila i vojska, koja svake godine postavlja pontonski most do plaže, kako bi posetiocima olakšala pristup.

Pontonski most je dužine između 330 i 360 metara i širine 2,15 metara, a postavljaju ga članovi Rečne flote Vojske Republike Srbije svake godine.

Osim uređene plaže, na Lidu postoje i spasioci, kao i dežurna medicinska služba, ali i tereni za sportske aktivnosti. Posetiocima su na raspolaganju i tuševi, kao i manji broj ugostiteljskih pultova.

Obično zvanična sezona traje do početka septembra, a prelazak preko pontonskog mosta do Lida je besplatan. Most je otvoren u periodu od 09 do 19h svakog dana.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)