Manastir Gornjak u kojem "suze monaha" leče vid i utiču na blagostanje

foto: printscreen/youtube/Vladimir Dasukidis

Mnoge relikvije i dragocenosti koje su se čuvale u manastiru Gornjak do danas su netragom nestale. Ipak, postoje zapisi o tome da se u njemu davnih dana nalazio barjak cara Dušana, ali i povelja kneza Lazara, koji se smatra ktitorom ovog manastira. Njegov putir se nalazio, takođe u manastirskoj riznici.

Preporučujemo

Ne samo da su bugarski vojnici u toku Drugog svetskog rata sve to odneli, nego su uspeli da odnesu čak i zvona sa manastira.

Danas manastirski kompleks obuhvata glavnu crkvu posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice, kao i isposnicu u kojoj je boravio Grigorije Sinajit, te takozvanu Zimsku kapelu i kapele posvećene Svetom Nikoli i Svetom Iliji.

Manastir uz reku koja "ćuti"

Kada krenete put manastira Gornjak, neposredno pre nego što ugledate kapiju, videćete i predivno plavetnilo reke Mlave. Ali nemojte biti zbunjeni što se u tom delu reka uopšte ne čuje, iako vidite da teče.

Ako budete imali sreće, onda će vam monahinje ispričati dve legende koje se vezuju za ovaj manastir, a koje mogu da budu smatrane objašnjenjem zbog čega Mlava u tom delu svog toka uopšte ne huči, kao što je to uobičajeno.

Ćuti Mlavo, ti se sledi, da sa carem reč besedim izgovorio je prema prvom predanju Grigorije Sinajit, kada je u šumi u blizini tada bučne reke, pokušavao da razgovara sa carem Lazarom.

Druga legenda koja nudi objašnjenje o vodi koja ćuti, kako je nazivaju, je vezana za Boj na Kosovu. Glasnik je, po toj legendi baš tu objavio da je srpska vojska izgubila bitku, pa su svi zaćutali, čak i reka.

Istorija manastira u Gornjačkoj klisuri

foto: printscreen/youtube/Vladimir Dasukidis

Nazvan po vetru, koji lokalno stanovništvo naziva upravo gornjak, ovaj manastir je nosio naziv najpre Ždrelo, po istoimenom srednjevekovnom gradu, koji se nalazio u njegovoj blizini.

Izgrađen je u drugoj polovini 14. veka, a srpski car Lazar je bio ktitor. Međutim, postoje nesuglasice oko toga ko je zapravo izgradio glavnu crkvu, jer pojedinci smatraju da tako skromna crkva ne liči na zdanje srpskog cara. Bilo kako bilo, zvanični podaci pokazuju da je zaista baš on ktitor, ali je posle ovaj manastir poklonio monahu Grigoriju.

Istorijske okolnosti ovoj Svetinji baš i nisu išle na ruku, pa su manastir najpre okupirale turske snage, zatim austrougarske, pa opet turske, pa nemačke i na kraju je pripao Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Bio je rušen i paljen, ali se uvek izdizao iz pepela.

Ranije je bio muški manastir, a od 50–ih godina prošloga veka postaje ženski manastir.

U manastiru se čuvaju i mošti Grigorija Sinajita.

Suze monaha za zdravije oči

Ako se u Gornjaku nađete 6. maja, ne propustite da uzmete i malo Božijeg čuda, koje daruje svima koji dođu u posetu manastiru.

Predanje naravno ima objašnjenje i za neobičnu vodu, koja se svake godine na praznik Đurđevdan tu javlja. Sliva se iza manastirskog zdanja, pa se ljudi dovijaju kako da skupe makar par kapljica.

Obično za to koriste, verovali ili ne kašike. Naime, narodno predanje veli da tu vodu posebno treba koristiti ako su nekom oči obolele, jer će vrlo brzo biti izlečen, pošto su to zapravo suze Grigorija Sinajita, čija se i isposnica nalazi sa desne strane od manastirske kapije.

(A.B./Telegraf.rs)