Ime je dobila po devojci koja se bacila u smrt: Planina koja čuva uspomenu na sene hrabrih predaka

Najviši vrh na Jelici / Foto: Wikipedia/Слободан Рудић

U dužini od oko 30 kilometara proteže se prirodna granica koja deli čačansku kotlinu i mesto Dragačevo, u zapadnom delu Srbije. A planina nazvana po devojci, koja je baš tu uspela da se otrgne turskim zumulćarima i spasi se poniženja od odvođenja u tursko ropstvo, i danas ponosno nadvisuje prvenstveno Čačak i Dragačevo. Ime te hrabre devojke, koja se sa najvišeg vrha tadašnjeg grada bacila u smrt, kako ne bi bila odvedena u ropstvo, bilo je bilo Jelica.

Preporučujemo

Put od Kraljeva prema Ivanjici i Guči vodi preko ove planine. Iako je Guča postala nadaleko poznata po Saboru trubača, postoji nešto na planini Jelici što bi trebalo da znaju svi stanovnici naše zemlje. Mnogi meštani su se istakli u borbama u toku Prvog svetskog rata. O tome danas svedoči i spomen-česma Rusovača, koja se nalazi baš na ovoj planini.

Zato, kada krenete prema ovim gradovima, ne propustite da zastanete i makar tako se poklonite senima naših hrabrih predaka.

Meštani Dragačeva u toku Prvog svetskog rata

Kao i svi stanovnici tadašnje zemlje, tako su i meštani Dragačeva, ali i okolnih sela i mesta uzeli učešće u toku Prvog svetskog rata.

Tačan broj civila koji su stradali u toku okupacije, nažalost, nije utvrđen. Ali, zna se da je 3.240 ljudi stradalo u toku borbi i svi su bili iz Dragačeva.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da je ordenom Karađorđeve zvezde, za junaštvo koje su tokom rata pokazali, odlikovano ukupno njih 37.

A među njima je najodlikovaniji bio Budimir Davidović. Osim ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, koji se smatrao tada jednim od najviših odlikovanja, takođe mu je dodeljen i francuski Orden legije časti, zatim Albanska spomenica, kao i Obilićeva medalja za hrabrost i Orden Belog orla sa mačevima. Kažu da je u Budimira bila zaljubljena Stana Sedlarević – Cana, koja nije časila ni časa, te krenula u borbu zajedno sa svojim sunarodnicima.

Iako se o njoj ne zna mnogo, priča o hrabrim Dragačevcima je stigla i do tadašnjeg kralja Ujedinitelja, Aleksandra I Karađorđvića. Upravo je on odlučio da im se, makar i na simboličan način oduži za svu hrabrost i žrtve, koje su stanovnici tog dela Srbije podneli u toku Prvog svetskog rata.

Spomen-česma Rusovača

Danas o hrabrosti meštana Dragačeva i sela u okolini svedoči spomen-česma Rusovača, koja se nalazi na planini Jelici.

Na ploči koja se iznad ove česme nalazi je uklesano:

Ovu česmu karaulu

svim Dragačevcima

izginulim u ratu od 1912 – 1918. g.

podiže Nj. veličanstvo Kralj

Aleksandar I Karađorđević,

Ujedinitelj Velike Jugoslavije 1927.gG.

A obnoviše je

preživeli ratnici I svetskog rata,

nosioci Albanske spomenice

Upravni i nazorni odbor Dragačevo

(A.B./Telegraf.rs)