U Savinim isposnicama teče voda koja se ukriva pred grešnima: Mileševac odoleva vekovima

Savine isposnice kod Prijepolja / foto: RINA

Za ljubitelje adrenalina i netaknute prirode na samo dva kilometra od manastira Mileševa, na vrhu strme i stenovite litice nalazi se srednjovekovni grad Milešavac. Ovaj nedovoljno istraženi arheološki biser podignut je u 14. veku i služio je kao odbrana manastira i karavanskog puta koji je ispod njega prolazio.

Preporučujemo

- Osvajanjem Turaka u 15. veku on postaje tursko utvrđenje koje je dozidano Turskim kulama koje se i danas jasno raspoznaju. Ostala je sačuvana citadela, a mogu se videti ostaci četiri kule. Međutim, turski potopisac Evlija Čelebija u svojim zapisima naveo je kako je ovo utvrđenje obišao u 16. veku i da je uočio dvanaest kula. To će se pokušati ustanoviti uz dalja areheološka istraživanja - rekao je za RINU istoričar uz Prijepolja, Slavoljub Pušica.

Ukoliko se strmim putem popnete do vrha srednjovekovnog grada, kao nagrada dočekaće vas neverovatan prizor i pogled koji se pruža na pola jugozapadne Srbije.

Skrivenim putem uz strmu liticu utvrđenja Milešavac stiže se i do pet monaških isposnica, među kojima je ona najčuvenija isposnica Svetog Save, u kojoj je on provodio svoje monšake dane. A u njoj kako kažu, teče lekovita Savina voda za koju se veruje da se pred grešnikom ili svađalicom ukriva i da je mogu dohvatiti samo oni koji su čiste duše.

- Prema kultnom predanju na tom izvoru u davna vremena lečili su se slepi, ali i teško bolesna deca i stari ljudi. I danas je to verovanje ostalo očuvano, pa su brojni putnici namernici koji ovde dođu, umiju se vodom i ponesu u flašama kući za zdravlje svoje porodice”, rekao je Pušica.

Do pre par godina do ovog svetog mesta moglo se doći samo uskim, opasnim stazama. Međutim, 2016. godine urađeno je kameno stepenište koje mnogo olakšava put onima koji se odluče osvojiti staro utvrđenje i pećinske isposnice. Sam kanjon reke Milešvke, u kojima se nalaze ovi istorijski lokaliteti, odlikuje se pravom divljinom i surovošću, tu je utočište i za mnoge retke biljne i životinjske vrste koje ove žive hiljadama godina.

Zbog svojih karakteristika ovo područje je u 2000. godine u Kembridžu proglašeno za međunarodno značajno stanište ptica, a sa svim ovim prirodnim retkostima i lepotama, žitelji Srbije još uvek nisu dovoljno upoznati.

(Telegraf.rs/RINA)