Na kapiji Đerdapa i istočne Srbije: Ovo mesto je najbolje obići početkom proleća kada ne duva košava

Ako se odlučite da obiđete Golubački Grad početak proleća je idealno vreme kada nema vetra, jer košava u Srbiji najjače duva baš na ovom mestu - na ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava je smeštena na litici koje se zove Radana. Raspored kula na steni dao je povoda legendi po kojoj je utvrđenje dobilo ime. Ako Golupcu prilazite sa Dunava, fortifikacije liče na golubove koji su sleteli da se odmore.

Ispred tvrđave se nalazi veliki i uređen parking, centar za posetioce gde možete kupiti karte. Posle rekonstrukcije 2019. zidine su sasvim sigurne za istraživanje. Ono što vas može razočarati jesu cene ulaznica koje variraju u zavisnosti od toga koji nivo tvrđave želite da obiđete. Kreću se od 600 do 1200 dinara po osobi.

Tvrđava je podeljena na zelenu, plavu, crvenu i crnu zonu. Samo vam za zelenu zonu nije potrebna lična karta, drugim rečima ako hoćete da odete sa detetom dalje od donjeg nivoa nećete moći.  Takođe na najvišu- Šešir kulu se ide u pratnji vodiča, i to tek pošto vodič i prodavci karata od oka ocene da li ste fizički spremni za manji napor.

Ipak, i na zelenom nivou postoje brojni sadržaji među kojima se izdvaja muzej u Palati i tri donje kule. Tu se možete upoznati sa stalnom postavkom koju čini priča o vitezovima koji su svoj život dali boreći se za kapiju Đerdapa. Ovde se nemojte iznenaditi ako naiđete na veliki broj turista iz Poljske, naime pokušavajući da oslobodi Grad od Turaka pod njegovim zidinama poginuo je poljski nacionalni junak Zaviša Crni. Njegova reputacija u ovoj slovenskoj zemlji jednaka je reputaciji kakvu u srbiji i na Balkanu ima Marko Kraljević.

Od Beograda do bajkovite tvrđave ima tačno 130 kilometara, za šta vam je automobilom potrebno oko sat i četrdeset pet minuta. Novi Sad je udaljen 220 kilometara. Iz Niša ćete putovati skoro 3 časa. Ali ono što treba da znate je i to da vam se ne isplati da se odmah vratite kući. Ako vas interesuje istorija, naročito ona drevna od Golubačkog Grada do Lepenskog Vira imate manje od pola sata vožnje.

Ako ste raspoloženi za dalju avanturu (a svako ko prođe ekspertizu vodiča iz Golupca sigurno jeste) tu su vam bespuća Miroča koji je obuhvaćen Nacionalnim parkom Đerdap. Ako znamo da je ova planina dom vile Raviojle ponovo ćemo se vratiti na Marka Kraljevića.

U nastavku puta prolazite pored Trajanove table, ostataka Trajanovog mosta. Po izlasku iz klisure ulazite u dolinu koju pravi reka Timok, a najbolji pravac vam je selo Rajac odmah posle Negotina, u kome se nalaze čuvene "Rajačke pimnice" što je dragulj za sve ljubitelje vina i enologe amatere.

Kad smo kod pića tu je i hrana. U ovom delu Srbije postoje dve odvojene kuhinje. Rečna, bazirana na ribi i planinska, bazirana na siru i drugim mlečnim proizvodima. Ljubitelji ribe uživaće u ribljim čorbama i dunavskoj ribi pripremljenoj na mnogo načina. Planinska kuhinja bazira se na mešanoj tradiciji Srba i Vlaha. Postoje odlični bareni sirevi, kao i čuveni miročki sir. On svoju punu slast dobija tek kada se baci na roštilj i potopi u slanu vodu. A tu je i fenomenalni kačamak, tek da dopunite užitak uz beli mrs i vino.

(Đorđe Radivojević/Telegraf.rs)