Šta bi bilo kada bi turista oštetio neku istorijsku znamenitost u Srbiji - da li bi platio kaznu?

Ako ste imali prilike da posetite neku značajnu građevinu, koja se smatra kulturnim dobrom i pod zaštitom je države, sigurno ste i primetili koliko se vodi računa o ponašanju turista.

Tako na primer, prilikom posete Muzeju na Akropolju, bićete opomenuti ukoliko želite da fotografišete eksponate, čak i ako ne koristite blic. Jedini deo u ovom muzeju, u kome je fotografisanje dozvoljeno, jeste onaj u kome se nalaze karijatide. Tu vam niko od osoblja muzeja neće ništa reći, ako izvadite svoj mobilni telefon ili fotoaparat i fotografišete se. Ali to je tek jedan segment zaštite.

Preporučujemo

Drugačiji vid zaštite važi na otvorenom prostoru, pa su tako predviđene kazne za one koji prilikom posete Akropolju u Atini, odnosno hramu Partenon odluče da zapale cigaretu, budući da je tamo pušenje strogo zabranjeno. Nemojte se usuditi ni da obujete cipele na štiklu i krenete put Akropolja, jer ćete biti neprijatno iznenađeni sankcijama koje vas očekuju.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Kako nas je informisala gospođa Jelena Božić, dplomirani pravnik pri Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, oštećenje ili uništenje kulturnog dobra predstavlja krivično delo, odnosno kvalifikovani oblik krivičnog dela, koji je okarakterisan kao “uništenje i otuđenje tuđe stvari”.

Sankcionisanje svih postupaka, koji se tiču oštećenja ili uništenja kulturnih dobara na teritoriji naše zemlje je regulisano kako Zakonom o kulturnim dobrima, tako o Krivičnim zakonikom Republike Srbije (“ Službeni glasnik RS”, br. 85/05…35/19). U tom smislu je određeno da svako ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci, navodi dalje gospođa Božić. 

Međutim, dodatne posledice mora snositi lice, koje je tom prilikom načinilo štetu, a čiji iznos je iznad million i pet stotina hiljada dinara, tako da može očekivati zatvorsku kaznu u trajanju od 6 meseci, pa do 5 godina. Kako navodi člam 212. stav 3 Krivičnog zakonika Republike Srbije potpuno ista kazna je predviđena i u slučaju da lice “uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar”, a da to delo učini prema nekom kulturnom dobru, te zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra ili prema svakom dobru koje uživa prethodnu zaštitu.

Nakon utvrđenih oštećenja, javni tužilac je u obavezi da pokrene postupak, budući da su u pitanju dobra, koja se nalaze u javnoj svojini. 

Foto: Wikimedia/Flickr/Novica Nakov

Jedno od takvih dobara jeste i prostor Beogradske tvrđave, kojim upravlja Javno preduzeće “Beogradska tvrđava”. Obaveza ovog javnog preduzeća, kako su nas informisali nadležni, jeste da: “upravlja kompleksom, osigura bezbednost posetilaca i dostupnost svih delova Beogradske tvrđave i parka Kalemegdan, kao i da locira postojeće probleme i o njima obavesti nadležne službe”.

U slučaju da zaposleni u tom javnom preduzeću utvrde da je bilo koji spomenik ili deo koji je pod zaštitom, oštećen, u obavezi su da poštuju propise, te da se obrate nadležnim službama, koje će zatim pokrenuti zakonom predviđene postupke protiv počinilaca. 

Takođe, nadležni u JP “Beogradska tvrđava” su nas informisali da ostvaruju uspešnu saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture i ostalim gradskim službama, a kako bi što je moguće pre sanirali sva eventualna ošteženja. Međutim, ovo javno preduzeće “nema nikakve ingerencije kada je u pitanju sprovođenje kaznene politike na području Beogradske tvrđave”.

- Ne postoji kažnjavanje posetilaca, koje se direktno primenjuje, niti je to moguće, po važećim propisima - naveli su u izjavi za “Telegraf”.

(A.B./Telegraf.rs)