Skrivena Kasandra podalje od obale mora: Šarmantne uličice, vrtovi, jagnjetina i srdačni domaćini

Prelazeći s jedne na drugu stranu poluostrva Kasandra, krateći put između poznatih letovališta na obali Egeja, ulazite u potpuno drugi svet, skrajnut od turista, buke, muzike, klubova...

Blaga uzvišenja, borova šuma, poljoprivredna imanja i vijugavi put vode kroz mesta unutar opštine u kojima možete osetiti pravi grčki duh: mirne medirteranske ulice, gostoprimljivi domaćini taverni, ali i mogućnost da probate dobru jagnjetinu.

Naši reporteri posetili su jedno tipično selo: Kasandrino (u prevodu Mala Kasandrija), kao i glavno mesto, varošicu i sedište opštine: Kasandriju.

Sunce je popodne upeklo niske krovove koji se jedan uz drugi nižu u zbijenom Kasandrinu. Ulice su nekako puste - tek poneki prolaznik, žena sa kesama iz prodavnice, sveštenik koji izlazi iz svoje kuće. Popodne je vreme za odmor, a dolazak male grupe stranaca nikoga nije začudio.

Kažu meštani da se u selima unutar ostrva može jesti odlična jagnjetina, ali sada nije vreme za to.

Seli smo i popili grčku kafu ispred jedne taverne, a vlasnik nije propustio da nam pokaže i enterijer. Njegova supruga ukrasila ga je slikama, a fotografije kraj šanka pokazuju surovu zimu koja je pre nekoliko godina sve ostavila u čudu.

Golem sneg prekrio je 2017. godine selo koje ne poznaje ciču zimu, a padao je i ove godine u aprilu. Čudno vreme za poluostrvo istureno na moru, sa brdima visine koja retko gde prelazi 300 metara iznad mora zabeležio je na fotografijama koje pokazuje gostima.

Kao da je jedva čekao da nas uvede unutra i sa nama popriča. Život je podalje od plaža smireniji, a nije sve u moru i kupanju - prava je čar osetiti i život "skrivene" Kasandre.

Grčka kafica, slična je kao i "naša" turska, ali mala i slatka, pa se ispije na srk. Imamo vremena da prošetamo kroz stare vijugave ulice, tik uz skromne kuće, iz čijih dvorišta nas pomno posmatra neka mačka ili pas. Poljoprivreda je glavni izvor prihoda ovog stanovništva, pa je selo okruženo imanjima, a uobičajeno je videti traktor čak i u susednoj i mnogo većoj Kasandriji.

Dominiraju bele fasade, a kada su kuće sveže okrečene, njihova jednostavnost dolazi do izražaja. Skromnost je, čini se, najveća vrlina ovog kraja.

Kasandrija, administrativno sedište opštine, prava je varošica. Prizemne kuće takođe su nanizane u najvećem delu naselja, ali treba vam dobranih sat vremena da obiđete makar one najbliže strogom centru u čijem srcu se nalazi lepo uređeno šetalište i crkva koja dominira mestom.

Jedan veliki platan svojim hladom pokriva čak dve bašte kafića, gde se smenjuju retki prolaznici, zastaju, pričaju i uživaju. Bilo je takođe popodne, vreme odmora kada smo posetili ovo mesto. Prolaznici su nas na dobar ručak uputili na destinaciju udaljenu nekoliko kilometara, ali smo ipak odlučili da ostanemo u Kasandriji i zadovoljimo se picom pod platanom.

Osim ljubaznih meštana, koji će zastati sa vama i slatko se ispričati, uživali smo i u pustim ulicama. Gledali smo uređene vrtove, duboko udisali mirise mediteranskog bilja, nailazili katkad na neki interasantan detalj, natpis ili zgradu koja odudara svojom lepotom. Njeni prozori obično su skriveni iza zelenila i kandelabara.

Do ovog mesta možete doći lako taksijem, ali i autobusom, koji nas je od Kasandrije do Haniotija koštao svega 2,10 evra. Ipak, polasci su retki, pa morate dobro da se raspitate ukoliko krećete u istraživanje okolnih mesta bez sopstvenog prevoza.

Postoje i ture za one koji vole da pešače. Jedna od njih je takozvana Mavrobara - močvarno tlo usred ostrva sa jezercima u kojima obitavaju minijaturne kornjače. Postoje dva puta do ovog lokaliteta, a savet je da, ako se ka njima uputite, spremite dublju obuću i zaštitu od blata.

Poluostrvo krije još mnoge tajne u svojoj unutrašnjosti - od svetih mesta do arheoloških nalazišta. Ali, nismo mogli da istražimo sve, čekalo nas je more, koje je ipak, glavna stvar zbog koje se ljudi leti upućuju u Grčku...

(Telegraf.rs)