Zašto je Grčka raj za Srbe: Na ulici se čuje "Dobar dan", svako vam može biti prijatelj
Halkidiki je pravi raj za Srbe. Ne, to nije samo prelepo more, to nisu šetališta, kafići, izvrsna hrana i slatkiši. Grčka je zasigurno mesto gde ćete se kao Srbin osećati najlagodnije - svaki susret sa nepoznatim Grkom učiniće vam se kao viđanje sa starim prijateljem.
Grci su ponosni na svoj jezik i kulturu, bez daljnjeg. Ali, nikome od njih neće smetati da nasred ulice stoji i neki natpis na čisto srpskom jeziku - pa ni ruskom, bugarskom, engleskom, naravno.
"Doktor", a ne "Doctor" (i to ne slučajno), minimarket "Kod Piroćanke", "Pica i sok".
Toliko je odomaćen srpski da smo se ljudima na ulici javljali sa "Hello, dobar dan", pa od odgovora saznamo ko je "naš", ako Grk. Ili, Grk koji priča "po naški".
Prilikom naše posete turističkoj regiji Kasandra uverili smo se da ne samo da su Srbi poštovani turisti, da su Grci fini i srdačni domaći, već i da su mnoge su srpske snajke svoj život nastavile na obali Egejskog mora, dobile decu, nastavile porodične biznise.
- U Haniotiju živim 13 godina. Kada odem u Novi Sad, prvih nedelju dana kažu mi "oseća ti se grčki akcenat" - priča nam Elida čiji suprug Emilijus ima koktel bar.
Ali, navikne se lako na novosadski govor, kaže, u Grčkoj se samo mešaju jezici. Engleski, srpski, grčki, koji još nije uspela potpuno da savlada.
- Stvarno je težak jezik. Ja ne znam školski grčki, kada pišem poruke ponekad koristim pomoć u telefonu, ali 90 odsto razumem.
Kako kaže, Srbi su glavni gosti - broj 1. Tako su "potisnuli" Engleze koji su ranije dolazili u mnogo većem broju. I sada se ponekad skupi srpska i engleska ekipa, ne mešaju se međusobno, svako se zabavlja za sebe.
Za Srbe nemaju primedbe, ali za Engleze....
- Oni se napiju i onda nastavljaju da piju. Ali, zanimljivi su, opušteni, nemaju predrasude. Imamo par prijatelja koji dolaze svake godine i divni su - priča nam Elida.
Emilio i Elida kažu da očekuju mnogo bolju sezonu.
Šest meseci napornog rada i šest meseci "zime", tako žive meštani magičnog primorja.
Prava zabava je u mestašcu Kaliteja, 15 minuta od Haniotija, gde postoji pregršt klubova.
Još jednu Srpkinju upoznali smo u Haniotiju, udatu za Grka, sa kojim ima dva dečačića, a bave se onim što Srbi možda najviše vole - girosom. Njihov restoran je najpopularniji u ovom mestašcu koje će ovog leta, svi se nadaju, vrveti od turista.
Iznenadio nas je svojim srpskim i jedan radnik poznatog hotela u Haniotiju u kom smo bili smešteni, Jorgos iz Soluna. Pre svega, njegova ljubaznost prevazilazi opis posla kojim se bavi. On nije samo konobar u baru kraj hotelskog bazena, on je brat s kojim možete da se zagrlite i ispričate kako ste se sinoć proveli i koliko ste popili.
Doduše, početak konverzacije je na srpskom, ali potom se obično nastavlja na engleskom. Njegova želja da nauči jezik i pruži sve od sebe za goste za svaku je pohvalu, a skromno govori da ipak ne zna toliko dobro naš jezik.
- Srpski gosti su najbolji. Kad pričam srpski, atmosfera je prijateljska. Mi smo u hotelu kao porodica, gosti ni ne primete ko je kome nadređen, svi delimo odgovornost, radimo sve poslove, osim kada je, naravno, gužva.
Vežbao je srpski pričajući s gostima, a pohađao je i privatne časove u Solunu.
- U početku sam se zbunjivao, Bugari su mislili da sam Srbin i obrnuto.
Srbe, kaže, oseća kao bliski narod.
- Svi mogu da naprave kafu, ali razliku pravi onaj konobar koji priča vaš jezik. A ovde dolazi najviše Srba krajem juna. Mi imamo reč filoksenija, želimo da učinimo ljudima da se osećaju dobrodošlim - kazao je.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zoran
Naravno a ne kao u CG da me gledaju popreko.
Podelite komentar
Hh
Ne lazite ljude.. Nije u Grckoj med i mleko kako pisete,ne vole oni toliko nas
Podelite komentar
@Kiki
I na prvenstvu u košarci u atini. Tad su nas tako vređali, zviždali himni. Tokom utakmice bodrili hrvate. Na ulici isto tako. I od tada oni za mene ne postoje. Dok sam živ tamo ne idem
Podelite komentar