Kako žive Grci u Srbiji: "Pitaju me kako sam uspeo da naučim srpski. Lako, imam dobre prijatelje"

foto: pixabay.com

Blago Grcima! Imaju more, sunčane dane i divnu zemlju! Koliko puta smo to čuli od mnogih? A neki su, pak mišljenja da Grci "ne rade ništa", nego samo uživaju u letu i odmoru.

Preporučujemo

Da bismo razvejali sumnju u tvrdnje da li je blago njima ili ne, trebalo bi da upitamo najpre nekoga ko živi pored mora šta misli o zimskom periodu u svom mestu i da li zaista ne radi ništa tokom godine, nego samo u sezoni? I odgovor će se sam nametnuti.

Kao i sve, tako i ova priča treba da bude posmatrana iz više uglova, kako bi se stekla jasnija slika.

Grčka jeste zemlja bogate istorije, sjajnih mesta za odmor i divnih ljudi. U to nema sumnje. Ali je Grčka isto tako zemlja koja, kao i svaka druga ima svojih mana, koje prosečni turisti mahom ne primećuju. Ipak, činjenica je da su grčki i srpski narod povezani neraskidivim vezama kroz istoriju, pa je to i jedan od razloga zbog koga mnogi naši turisti biraju letovanje u toj zemlji. Prosto zato što se tamo zaista osećaju kao kod svoje kuće.

A kako se osećaju Grci u Srbiji?

Manje su poznati podaci, doduše nezvanični, do kojih je došao potpredsednik Nacioanalnog saveta grčke nacionalne manjine gospodin Vasilios Proveleggios, a preko brojnih udruženja grčko-srpskog prijateljstva, koja funkcionišu u mnogim gradovima naše zemlje - u Srbiji živi, odnosno radi oko 15.000 Grka iz Grčke, ali i Srba koji imaju grčko poreklo.

Neki od njih su se nastanili u našoj zemlji zbog poslova, a neki i zbog braka sa srpskim državljanima.

Bilo kako bilo, istorijski gledano, Grci su ostavili značajan trag u istoriji naše zemlje. Toliko značajan da je, recimo u jednom trenutku na čelu Beograda bio Kosta Kumanudi, Grk poreklom, u čije vreme je konačno postavljen spomenik "Pobedniku".

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

@do22.09 је поделио/ла објаву

Jedan od Grka koji se školovao u našoj zemlji, a danas svoja znanja grčkog jezika prenosi svojim učenicima i studentima je i gospodin Evangelos Sfirakis. Sa svima njima često deli sećanja na svoje zgode i nezgode, koje su ga pratile tokom učenja srpskog jezika. Iako se i danas njime aktivno služi, desi mu se da "promaši" reč ili kaže nešto što baš ne bi trebalo. Ali, sve je to lakše uz brojne prijatelje u našoj zemlji, koje je sa godinama stekao.

- Srpski narod je prijatelj grčkom narodu, što će reći da se u Srbiji osećam kao da sam u Grčkoj. Osećam se sigurno i slobodno. Imate divnu zemlju, punu prirodnih lepota, koje treba upoznati i u njima uživati. Verujem da srpski i grčki narod imaju mnogo toga zajedničkog, a primarno ono „balkansko“ – izjavio je za Telegraf profesor Sfirakis.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Grčka Srbija - Ελλάδα Σερβία (@grckasrbija)

Mada, iako se oseća prijatno, ima nešto što ni posle toliko godina i toliko Srba koje poznaje, nikako ne može da razume. Uostalom kao i većina Grka. Kako Srbi mogu u svojim psovkama da pominju ono što se smatra svetim, pa psuju oca, majku, Boga, sunce?

Možda baš zato, mnogi Grci ne žele da nauče srpske psovke, iako je to obično ono što mnogi od svojih prijatelja prvo čuju kada dođu u susret sa nekim stranim jezikom.

Da li se Srbi "muče" sa učenjem grčkog?

Niko ne spori da je savladavanje bilo kog stranog jezika zahtevno, ali nikako se ne može reći da je neki jezik "težak" za učenje, jer sve zavisi od pristupa.

- Ove godine se škola grčkog jezika, koju Ministarstvo prosvete Grčke organizuje u saradnji sa Udruženjem "Grci Srbije", posredstvom Kancelarije za učenje grčkog jezika u Marijupoliju, organizuje samo online, zbog donetih mera. Svima nama to donekle otežava situaciju, ali se trudimo da učenicima prenesemo znanje grčkog. Ipak, u našem jeziku postoje glasovi na koje Srbi nisu navikli i koji moraju da se izgovaraju na nešto drugačiji način, pa je upravo to ono oko čega se najviše učenici i zbunjuju. Ali sve to dođe na svoje kad počnu da koriste aktivno jezik - objašnjava profesor Sfirakis.

I on i gospodin Proveleggios su bili prijatno iznenađeni interesovanjem za učenje grčkog u Srbiji. Nedavno su povodom Svetskog dana grčkog jezika učestvovali i u online konferenciji, kojom prilikom su obavestili sve prisutne o tome da se trenutno u našoj zemlji grčki uči i na fakultetima, ali i u pojedinim osnovnim školama, te kroz već pomenutu online školu i druge obrazovne institucije.

Foto: Printscreen/Svetski dan grčkog jezika, konferencija

Povezivanje naroda kroz jezik

Možda i više nego bilo koji narod, Grci se trude da savladaju makar osnove srpskog jezika. Koliko puta ste bili oduševljeni kada vam se u letovalištu neki Grk obrati na srpskom jeziku? Sigurno sasvim dovoljno puta da shvatite da im je stalo da sa vama komuniciraju.

Naravno, mnogi od njih muku muče sa svim onim ortografskim pravilima, koja su u grčkom donekle specifična, budući da se vokal "i" piše na čak 5 različitih načina. Ali im mnogo više muke zadaje nekoliko glasova, koje treba izgovoriti kao Grci. Kako su to glasovi kojih nema u našem jeziku, sve to ne ide baš lako, dok ne počnu da koriste aktivnije jezik.

Tome treba dodati i neke duže reči, koje baš i nisu tako lake za izgovoriti. Ali sve to je lakše u društvu i uz profesore, Grke, koji se trude da im olakšaju učenje jezika.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели ʜᴇʟʟᴀsᴇʀʙɪᴀ (@hellas_serbia)

- Moje znanje engleskog je bilo ograničeno, pa me je malo ometalo u komunikaciji sa Grcima u letovalištu. Naravno, grčki jezik nisam znao i priznajem da mi je to smetalo, jer nisam znao jezik zemlje u kojoj volim da boravim. Ali su se kockice sklopile i počeo sam da pohađam školu grčkog jezika, pa je sada sve na svom mestu – izjavio je za Telegraf Dejan Rakić, jedan od polaznika.

Iako su mnogi, koji su odlučili da uče grčki jezik upravo to naveli kao razlog, bilo je i onih koji su najpre sklopili prijateljstva sa Grcima još tokom đačkih dana, a kasnije je život sve „sredio“ onako kako ume.

- Još od gimnazijskih dana sam zainteresovan za grčki jezik i kulturu. Moj rodni grad, Šabac je pobratimljen sa Argostolijem na Kefaloniji, pa sam sa Grcima imao dodir još od tog perioda. Kasnije smo izlazili sa Grcima koji su studirali u Nišu i tada se rađaju i prijateljstva i kumstva, ali i ljubavi, koje traju do današnjih dana – naveo je Nikola Beljić za Telegraf i dodao:

- Jedan od 40 studenata, istraživača u oblasti onkologije, koji su dobili stipendiju EU 2008. godine sam bio i ja. Bio sam raspoređen na Medicinski fakultet u Janjini, gde sam imao priliku da se usavršavam pod mentorstvom vrhunskih onkologa, sa profesorom Pavlidisom na čelu. Baš tada sam poželeo da naučim jezik, znajući da se duša naroda upoznaje kroz jezik. Ta izuzetna zemlja velikih ljudi, oduvek me je privlačila istorijom i vanvremenskom kulturom koja živi i dan danas.

Foto: Printscreen/Youtube/ILoveLanguages

Kroz jezik možemo bolje da razumemo i upoznamo kulturu jednog naroda, njihove običaje, ali i dostignuća u različitim oblastima.

Jedna od polaznica škole grčkog jezika je i profesor engleskog jezika. Ali se povodom Svetskog dana grčkog jezika 2021. godine osvrnula na njen put u učenju grčkog jezika. Da sve bude još interesantnije, vremenom je otkrila da ima i grčko poreklo, što je u velikoj meri objasnilo i njenu želju za učenjem ovog jezika.

- Grčki jezik nije lak, ali ga sa lakoćom učim. Baš zato što se razlikuje od svih ostalih jezika, on je divan u svojoj jedinstvenosti. Čak i ako naiđemo na neku poteškoću u učenju, uz ljubav i želju za učenjem se sve to lakše prevaziđe – izjavila je za Telegraf Mariana Stanimirović.

Povezanost sa grčkim jezikom i želju da ga nauči imala je i Verica Rakić, koja je obasnila da je zbog knjige o životu jednog grčkog heroja poželela da na grčkom nauči rečenicu, koja je ostavila najveći utisak na nju.

Pričaćemo na „tatinom“ jeziku

Osim prijateljskih veza između grčkog i srpskog naroda, postoje i mnogi mešoviti brakovi. Kako onda komunicirati sa članovima nove sestrine ili bratovljeve familije, ako makar malo ne naučite njihov jezik?

- U Grčku redovno odlazim svake godine po tri meseca, od kada je moja sestra pre 7 godina zasnovala porodicu u Atini i rodila sina. Iako sam sa sestrom imala i zajedničku saradnju, koja je uključivala i komunikacija sa Grcima na različitim nivoima, koristila sam se engleskim, a sestra je uglavnom pomagala. Ipak, uvek sam osećala da bi bilo lepo da znam bar osnove konverzacije kako bih svoju zahvalnost na pažnji i gostoprimstvu izrazila na jeziku domaćina – izjavila je za Telegraf Tijana Mangović, jedna od polaznica škole grčkog jezika.

A onda je na svet došao jedan dečak, čiji tata je pomogao Tijani da pronađe ovu školu i nauči osnove grčkog jezika.

- Kada je moj sestrić krenuo u školu, često je tražio od mene pomoć u vezi sa pisanjem reči i školskim zadacima. Jedan dan me je pozvao i rekao kako bi voleo da pričamo na grčkom i kako je tata našao školu za mene. Posebno me je oduševilo kada mi je rekao da se nada da ćemo ovog leta pričati najviše na "tatinom jeziku".

Iz želje da nauči ovaj jezik, budući da iz godine u godinu letuje u Grčkoj u školu se prijavila i Sanja Zornić, kao i Marina Milikić, koja se nada da će pogotovo penzionerske dane moći da provodi u zemlji u „kojoj su zadovoljena sva čula i kojoj se rado vraćamo“. I Marija Krsmanović se nada da će sa uspehom savladati osnove grčkog jezika, budući da se on govori u zemlji, u koju se, kako kaže zaljubila na prvi pogled pre 20-ak godina.

- Svi mi ljubitelji Grčke imamo slična iskustva i utiske... Sve je već pomenuto, a i sama Grčka je razlog da se nauči jezik. Meni su prababa i pradeda Grci,  a baka je ceo svoj zivot provela u Srbiji. Upoznala sam divne ljude u Grčkoj i baš mi je bilo žao što sa mnogima od njih nisam mogla ni da porazgovaram, pa je to bio takođe razlog zbog koga sam počela da pohađam časove – izjavila je za Telegraf Milica Gajić.

(Telegraf.rs)