Grčka beleži zastrašujući rast broja obolelih: Drugi talas pandemije trese zemlju

Nema nikakve sumnje da je Grčka u prvim mesecima pandemije korona virusa dala primer kako bi se trebalo boriti protiv zaraze, dok su druge evropske zemlje imale zabrinjavajuće visok broj zaraženih i smrtnih slučajeva.

Ali nije zemlja samo u prvim danima vodila računa o tome da spreči širenje pandemije, već je do kraja jula uspela da izravna krivu, iako je u toku tog meseca otvorila granice za turiste iz mnogih zemalja.

Ipak, u proteklih nekoliko meseci, Grčka beleži zastrašujući rast broja obolelih, što je kulminiralo krajem septembra, odnosno početkom oktobra.

Zapravo, čini se da je drugi talas pandemije u ovoj zemlji mnogo gori, jer su vrhovi prvog talasa za čak jednu trećinu manji nego u drugom talasu.

Trenutno, Grčka beleži 23.947 obolelih. Preminulih je 482, a u kritičnom stanju je 82 pacijenta.

Uprkos činjenici da su brojevi zaraženih, ali i smrtnih slučajeva na dnevnom nivou i dalje niži u poređenju sa drugim evropskim zemljama, stručnjaci u Grčkoj i vladini zvaničnici su ipak uznemireni.

Postoji nekoliko faktora, koji su u protekla dva meseca uticali na povećanje broja zaraženih, prenosi Greekreporter.

Prvi faktor je vezan za otvaranje granica za strane turiste. S obzirom na to da je turizam jedna od najvažnijih privrednih grana u Grčkoj, očekivalo se da će priliv turista neizbežno uticati i na povećanje broja zaraženih.

Putnici su u Grčku počeli da dolaze tokom jula meseca. U početku su brojevi uvezenih slučajeva bili dvocifreni. Tokom avgusta se broj povećao, ali je poznato da je avgust mesec kada Grci tradicionalno idu na odmor.

Shvativši da se broj zaraženih usled priliva stranih turista ipak nije značajnije povećao, Grci su se sve manje pridržavali mera koje je propisala Vlada ove mediteranske zemlje.

Gužve na popularnim destinacijama, poput ostrva Mikonos i Zakintos tokom avgusta, uprkos upozorenjima stručnjaka su bile česte. Zato su nadležni zatvorili popularne klubove na Mikonosu u uveli nove blokade, ali i policijski čas tamo gde je bilo neophodno.

Po povratku turista u glavne urbane centre, Atinu i Solun u septembru, privatne zabave širom Grčke su sve češće organizovane, budući da su barovi i noćni klubovi mogli da rade samo do ponoći.

Zato nije ni čudo što je polovina dnevnih slučajeva, koji su zvanično prijavljeni u proteklih mesec dana bila upravo na području grčke prestonice.

Scene gužvi na gradskim trgovima u Atini i Solunu su postale normalne tokom septembra, uprkos činjenici da je policija obilato kažnjavala sve one koji nisu poštovali propisane mere. Bilo je, međutim sasvim prirodno što su ljudi, posebno mlađi, pokušavali tom prilikom da nadoknade vreme koje su izgubili tokom karantina.

Takođe, u toku leta, kada su brojevi zaraženih bili na vrlo niskom nivou, zvanični grčki epidemiolog Sotiris Ciodras je prestao sa praksom svakodnevnih izveštaja na televiziji, što je učinilo da Grci poveruju da je korona virus nestao.

Konačno, sporedni faktor koji je ipak značajno doprineo drugom talasu pandemije u zemlji bio je vezan za dolazak migranata iz prihvatnih centara na grčkim ostrvima.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)