Zašto Srbi od cele Grčke najviše vole baš Halkidiki?

Plaža Ksenija / foto: printscreen/youtube/Georgnik Nikolas

Ne kažu bez razloga da se grčki jezik retko može čuti u letovalištima Halkidikija tokom sezone. Sa posetom od oko 1,5 miliona srpskih turista, od kojih većina bira baš letovališta u ovom delu Grčke, to je nekako i razumljivo.

Preporučujemo

Početak masovnijeg turizma u ovom delu zemlje je zabeležen krajem prošloga veka. Nekako se čini da i političke prilike u tadašnjoj Jugoslaviji nisu išle na ruku ljubiteljima Grčke, pa je onda bilo poteškoća sa dobijanjem viza za putovanje, ali sve to ipak nije sprečilo srpske turiste da im baš Grčka bude omiljena destinacija za letnji odmor.

Čak i u ovom trenutku, kada se uveliko raspravlja o tome kako će izgledati letovanje u doba pandemije korona virusa, te svi sa nestrpljenjem iščekuju vesti iz obe zemlje, čini se da će tek retki srpski turisti odustati od ideje da tokom leta odmaraju na Halkidikiju.

Legenda o nastanku Halkidikija

Među mnogim srpskim turistima se vodi polemika da li je li ovo poluostrvo ima tri kraka ili tri prsta. A onda se nađu i oni, koji iz neznanja navode da vole da letuju na prvom prstenu ili na drugom ili na trećem. Naravno da su tu odmah i oni koji će brže-bolje da ih isprave i okarakterišu kao nepismene. Nešto slično priči o Olimpskoj i Olimpijskoj regiji.

Svejedno ko govori i piše pravilno, a ko ne, tek ne može se neprimetiti neobični izgled poluostrva Halkidiki.

Jedan od grčkih mitova je vezan i za nastanak ovog poluostrva. Kažu da je grčki bog mora, Posejdon, odnosno njegov trozubac zaslužan za tako neobičan izgled. Divovi koji su, prema legendi živeli u ovom delu zemlje, su se pobunili protiv bogova, koji su stolovali na planini Olimp. Čini se da su, tom prilikom najviše naljutili upravo Posejdona.

Želeći da smiri njihovu pobunu, bog mora je bacio svoj trozubac na prostor današnjeg poluostrva Halkidiki, koji ga je razdvojio na tri kraka. Danas su to: Kasandra, Sitonija i Atos.

Zašto Srbi toliko vole da letuju na Halkidikiju?

Hanioti / Foto: Shutterstock

Iako u drugim delovima Grčke postoje i mnogo interesantnija letovališta, srpski turisti ipak ne odustaju od onih na Sitoniji i Kasandri. Na Atosu, trećem kraku poluostrva Halkidiki je smeštena jedinstvena monaška zajednica, na kojoj se nalazi i srpski manastir Hilandar.

Nije zgoreg pomenuti i da je uz Srpsko vojničko groblje u Solunu, upravo kompleks ovog manastira jedina srpska teritorija na području Grčke.

Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje zbog čega mnogi srpski turisti biraju da letuju baš u ovom delu zemlje. Pretpostavke su brojne, naravno.

Blizina je svakako jedna od njih, a zatim i činjenica da su u području Halkidikija mnoge plaže ovenčane Plavom zastavicom Evropske Unije. Ona se dodeljuje isključivo onim plažama, koje imaju izuzetno čistu vodu na prvom mestu.

Tu je zatim i navika. Znamo svi da mnogi srpski turisti jednostavno vole da se na moru opuste u poznatom društvu i okruženju, te da samo retki imaju želju da istražuju nove predele.

Sve ovo, naravno ne znači da srpski turisti ne letuju i u drugim delovima Grčke. Ali je ipak regija Halkidikija njihova omiljena destinacija u toku svake sezone. Ređe se odlučuju za obilazak ostrva, ako izuzmemo Krf i Tasos, koji su opet favorizovani najpre zbog blizine, ali i zbog istorijske povezanosti grčkog i srpskog naroda, koja je uočljiva na Krfu.

(A.B./Telegraf.rs)