Kako je Đuro Mihailović osujetio plan Švaba da oskrnave grobove srpskih ratnika na Zejtinliku?

foto: Aleksandra Blažević

Srpsko vojničko groblje u prestonici grčke Makedonije se danas nalazi tek nekoliko stanica od strogog centra. Ranije je na tom prostoru bila postavljena Glavna vojna poljska bolnica za srpske vojnike. Upravo je prostor na kome se nalazi groblje, jednostavno rečeno, jedina teritorija Srbije na području Grčke. Naravno, uz manastir Hilandar na Svetoj Gori.

Preporučujemo

Republika Grčka je dala na korišćenje prostor na kome se nalazi memorijalni kompleks i to, praktično, potpuno besplatno.

A kao dokaz bratske ljubavi između naša dva naroda, porezi i carine na materijal koji je dovožen iz naše zemlje, nisu naplaćivani. Svi spomenici na delu groblja, u kome su sahranjeni ostaci srpskih vojnika su izrađeni od kamena, koji se vadio u kamenolomu Momin kamen u Grdeličkoj klisuri. Cement je dopremljen iz cementare u Beočinu, a granitne ploče iz mesta Kadine Luke nadomak Ljiga.

Kao nemi svedoci stradanja hrabre srpske vojske i danas na Zejtinliku stoje visoki čempresi, specijalno dopremljeni sa Hilandara, zaslugom Budimira Hristodula.

Trebalo je pronaći stradale

Nimalo nije bio jednostavan zadatak koji je 1926. godine dobio Savo Mihailović, koji se našao na čelu grupe ljudi, zaduženih da pronađu posmrtne ostatke stradalih tokom proboja Solunskog fronta.

Ali i Savo i ostali su bili uporni, pa su obišli čak oko 250 lokalnih groblja, pokušavajući da pronađu zemne ostatke hrabrih srpskih ratnika. I nisu samo to radili, već su pokušavali da prikupe i sve dostupne podatke o svakome od njih.

Memorijalni kompleks na Zejtinliku

foto: Aleksandra Blažević

Zvanično je Srpsko vojničko groblje u Solunu otvoreno i kapela osveštana 11. novembra 1936. godine i to simbolično na Dan primirja u prvom Svetskom ratu.

Na 10 parcela su sahranjeni ostaci ukupno 1.440 srpskih ratnika, a u spomen kosturnici, odnosno centralnoj kapeli se nalaze ostaci 5.580 njih.

U centralnom, srpskom delu ovog kompleksa se nalaze i dve zajedničke grobnice.

Mada Srpsko vojničko groblje zauzima najveći deo ovog memorijalnog kompleksa, tu se nalaze i rusko, na kome je sahranjeno 493 ratnika, zatim italijansko, na kome je sahranjeno 2.500, francusko sa 8.098 sahranjenih i englesko na kome se nalaze ostaci 1.350 ratnika.

Idejno rešenje arhitekte Aleksandra Vasića za memorijalni kompleks je odabrano među prispelim radovima, a taj projekat je dodatno razradio arhitekta Nikola Krasnov.

Čuvari uspomene na hrabre srpske ratnike

Slobodno se može reći da je čika Đorđe Mihailović institucija. Nema tog Srbina koji za njega nije čuo i potrudio se da ga upozna.

Iako je prvog maja ove godine napunio 92 godine i našao dostojnu zamenu, Đorđe Mihailović i danas čeka turiste kad god može, da im priča o svima onima koji su svoje živote dali za svoju zemlju.

Upravo je njegov deda Savo počeo tu pordičnu tradiciju. Vrlo brzo posle početka prikupljanja zemnih ostataka stradalih srpskih ratnika je Savo preminuo i sahranjen je baš na Zejtinliku. Nasledio ga je Đorđev otac, Đuro, a pošto nema muških naslednika, čika Đorđe je odabrao Predraga Nedeljkovića, rodom iz Kraljeva. Poslednje četiri godine on sa uspehom obavlja ovu dužnost i smatra se dostojnim naslednikom članova porodice Mihailović.

Kako je Đuro oterao Švabe?

foto: Aleksandra Blažević

Jedna od anegdota koja se među posetiocima Srpskog vojničkog groblja rado prepričava je vezana i za Đura Mihailovića, oca čika Đorđa. Upravo on je tokom Drugog svetskog rata uspeo da spreči nemačke vojnike da oskrnave grobove.

A kako je to uradio je čist primer srpske dovitljivosti.

Na pojedinim spomenicima, za koje nisu pronađeni podaci, stoji samo N.N. Upravo to je pomoglo čuvaru groblja da spreči Švabe, kako priča čika Đorđe. Kada su ušli nemački vojnici, sa željom da unište groblje, Đuro im je rako da treba da se stide, jer nemaju poštovanja prema svojim ratnim drugovima koji su stradali. Potpuno zbunjeni time, vojnici su zatražili objašnjenje. A objašnjenje je bilo vrlo jednostavno - na svakom spomeniku u kome su sahranjeni ostaci nepoznatih ratnika je napisano Nepoznati Nemac, jer oznaka N.N. upravo to znači.

Srpsko vojničko groblje u Solunu

foto: Aleksandra Blažević

Ne posećuju Zejtinlik samo srpski turisti, već i mnogi Grci, koji imaju poštovanja prema istoriji našeg naroda.

Ipak, ako upitate nekog stanovnika Soluna gde se nalazi Zejtinlik, teško da ćete dobiti odgovor. Ali ako zatražite smernice kako da dođete do Srpskog vojničkog groblja, uputiće vas bez ikakvih poteškoća.

Većina Srba koja posećuje organizovanim turističkim turama ovu srpsku svetinju na tlu Grčke u toku letnjih meseci je u žurbi, valjda zato što su to mahom ograničeni obilasci iz okolnih letovališta. Zato se pojedinci ponašaju potpuno neprimereno mestu na kome se nalaze.

Najvažnije im je da se fotografišu, pa se ponekad desi čak i da uopšte ne čuju šta im čika Đorđe govori. Tako se i potpisnik ovih redova našao među srpskim truistima kojima je bilo mnogo važnije da se fotografišu sa čika Đorđem, nego da saslušaju šta on ima da im ispriča.

I bila je to ružna slika za sve nas... Prestao je na kraju da govori, baš zbog takvih posetilaca. Neprijatno, tužno i potpuno neprimereno, ako ćemo iskreno. Skupo je plaćeno par fotografija, koje će biti postavljene na profile na društvenim mrežama pojedinaca, verovatno.

Zato kada se neko, ko se možda prepoznao u ovim rečima, nađe sledeći put na tom mestu, neka pokaže najpre poštovanje prema našim precima, jer je to najmanje što možemo učiniti.

(A.B./Telegraf.rs)