Grčko ostrvo na kom ćete jesti neke od najlepših sireva na svetu: Pripremite kupaći, ali i nepce

Do pre desetak godina je grčko ostrvo Tinos bilo mahom poznato među Grcima, ali i turistima iz celog sveta po manastiru, u kome se čuva čudotvorna ikona Bogorodice.

Ipak, ono što se ređe može čuti, jeste da je Tinos pravi gurmanski raj. Najpoznatiji su domaći sirevi sa ovog ostrva, mada ni ostali specijaliteti koje meštan pripremaju u jednom od brojnih sela, ne zaostaju po kvalitetu za njima.

Iako na ostrvu postoje brojni mali proizvođači domaćih sireva, Tinos su proslavili sirevi San Lorenco, koje proizvodi Janis Armaos i sirevi koje proizvodi Angela Rungeri.

Kopanisti Tinu

Tradicionalni sir Kopanisti se priprema od svežeg mleka, a od 100 litara mleka se proizvede tek oko 8 kilograma ovog specijaliteta sa ostrva Tinos.

U pitanju je meki slaniji sir, koji nastaje fermentacijom i jačeg je ukusa.

Da biste razumeli otkud takva jačina, morate imati na umu da za to nije odgovoran dodatak ljute paprike, već plesan, koja se koristi prilikom fermentacije.

Gravijera sa Tinosa

Iako se ovaj sir pravi i u drugim delovima Grčke, Gravijera sa ostrva Tinos spada u red cenjenijih kačkavalja.

Slatkastog ukusa, ovaj kačkavalj se priprema od domaćeg kravljeg mleka.

Obično se koristi za pripremu čuvenog grčkog specijaliteta, saganaki, ali i prilikom pripreme špageta, pa i pice.

Volaki sir

Osnov za pripremu ovog sira, za čiju se izradu koristi kravlje mleko je Tinsoki kamen ili Petroma.

Nakon pripreme sira Petroma, potrebno je izdrobiti ga i usoliti, a zatim od njega izraditi kuglice osrednje veličine. Sledi stavljanje pripremljenoig sira u specijalne vreće, kako bi se ocedio i osušio, a za to treba odabrati otvoren prostor, koji mora da bude u senci.

Mladi Volaki sir umnogome podseća na italijansku mocarelu, a ako duže zri, onda se koristi kao tvrdi sir, čiji ukus liči na parmezan.

Može se koristiti za pripremu raznih specijaliteta, a može se jesti i u kombinaciji sa voćem.

Sir Kariki

Slobodno se može reći da je postojala bojazan da će ovaj sir nestati, jer nije postojala komercijalna proizvodnja, već je Kiraki samo mogao da se nađe kod lokalnih proizvođača sira na ostrvu Tinos.

Angela Rugeri je, ipak zaslužna što danas mnogi mogu da uživaju u ukusu ovog sira, koji je specifičan po tome što u periodu zrenja treba da odstoji u bundevi. Obično je period zrenja između 40 dana i 7 meseci.

Zapravo se u tom slučaju bundeva kroisti kao posuda za zrenje, koja se prethodno izdubi. Zatim se u nju ređaju slojevi sira, koji se obavezno sole i pritiskaju tako da vazduh bude u potpunosti istisnut.

Petroma (Tinoski kamen)

Sir koji se proizvodi na psoeban način se često pominje i kao Tinoski kamen ili Kamen sa Tinosa, jer je u pitanju sveži sir koji se pritiska kamenom, kako bi bio formrian u obliku posude. Naravno, kamen se za potiskivanje koristi i kako bi sav vazduh bio istisnut, a ovaj beli kravlji sir ostao kompaktan.

Obično se koristi kao odlična osnova za proizvodnju nekih drugih sireva, poput već pomenutih Kopanisti ili Volaki.

Često se koristi za pripremu čuvene grčke salate, zato što spada u red slanijih i jačih sireva.

(A.B./Telegraf.rs)