Grčko ostrvo sa kojim Srbija ima neraskidivu vezu: Naši preci su ga zvali Ostrvom spasa

Kroz istoriju, srpski narod je puno puta stradao. Nema potrebe da pominjemo kada i u kojoj meri, jer bi to trebalo svi da znamo. Ali u tom stradanju je sticao i prijatelje, koji su se dokazali i pokazali tada, te su ostavili neizbrisiv trag u nacionalnom pamćenju.

Jedan od naroda, sa kojim su Srbi i ranije bili u prijateljskim vezama je sasvim sigurno narod Grčke. Ne pričamo ovde o zvaničnoj politici ni jedne ni druge zemlje, pričamo o narodu i jedne i druge zemlje.

Kako su Grci dočekali srpske vojnike 1916. godine?

Nakon povlačenja preko vrleti Albanije, namučena srpska vojska i narod su se domogli kakvog–takvog spasa. U pristaništu Guvija, na grčkom ostrvu Krf i danas stoji tabla u spomen na taj događaj.

Nisu naši preci bez razloga upravo ovo grčko ostrvo nazivali Ostrvom spasa. O tome kako su se meštani ponašali prema srpskim vojnicima i narodu ima mnogo svedočenja, ali je sigurno najupečatljivije ono koje se odnosi na poštovanje stradalih Srba.

Naime, 50 godina nakon stradanja brojnih srpskih vojnika i civila u toku Albanske golgote, nije bilo više mesta za sahranjivanje na ovom Jonskom ostrvu. Zato su Grci dali Srbima obližnje ostrvce Vido da na njemu sahranjuju svoje stradale. A kada je i tamo ponestalo mesto, večno počivalište su naši preci našli u plavim dubinama Jonskog mora, baš na potezu između Krfa i ostrva Vida.

Poznato je da je Krfljanin, Janis Janulis dao dozvolu da se nastradali članovi Drinske divizije sahranjuju na njegovoj njivi. Iako su kasnije njihovi zemni ostaci iskopani i prebačeni u mauzolej na ostrvu Vido, iz pijeteta prema njima, Janis nikada više nije obrađivao tu zemlju.

Stariji Krfljani i danas vode računa o tome da u Jonskom moru, baš tamo gde se veruje da je Plava grobnica, ne pecaju. Iako je ta „zabrana“ važila 50 godina, dan danas nećete videti nijednog čestitog Grka da tamo odlazi u ribolov.

Ljubav prema Krfu je ljubav prema otadžbini

Možda zbog svega toga srpski turisti iz godine u godinu u sve većem broju posećuju Krf. Pored toga što ima sjajne plaže, odlične hotele i apartmane, Krf je i ostrvo koje je za Srbe posebno važno.

Ne samo da tom prilikom srpski turisti pod obavezno posećuju i mauzolej na ostrvu Vido, nego i Srpsku kuću, koja se nalazi u glavnom gradu ostrva. Ne propuste ni da se fotografišu ispred ovog muzeja srpske istorije na Krfu, jer tamo stoje jedna do druge grčka i srpska zastava.

Ljubav prema ovom grčkom ostrvu je posebna za sve srpske turiste. Možda baš zato što su Krfljani tokom agresije NATO snaga na našu zemnlju 1999. godine, misleći da je na ostrvski aerodrom sleteo avion, koji kreće da bombarduje njima bratsku zemlju, jednostavno otišli i sprečili ga da sleti. Tačnije, sleteo je, ali pilot nije mogao da iz njega izađe. Na kraju se ispostavilo da ipak to nije bio avion koji kreće da bombarduje Srbiju, ali su svejedno Grci još jednom pokazali koliko poštuju srpsku braću.

Pokazao je to i kapetan Marinos Ricudis, koji je iste te 1999. godine, odbivši da izvrši naređenje i bombarduje bratsku pravoslavnu zemlju, te je jednostavno vratio brod kojim je upravljao u luku. Iako je išao na čak 3 suda, iako je ražalovan, nikada se nije pokajao zbog svoje odluke.

I Srbi su se pokazali i dokazali puno puta. Nisu ostali imuni ni prilikom prošlogodišnjih požara nadomak Atine. Brzo je bio aktiviran humanitarni broj, a srpski turisti su hrlili da daju krv u letovalištima, u kojima su tada boravili. Ostavljali su namirnice u marketima za nastradale, pa se čak i prijavljivali na brojnim grupama na društvenim mrežama da ugoste porodice nastradalih, kako bi im makar na taj način olakšali.

A sve navedeno je tek manji deo lepih gestova i sa jedne i sa druge strane. Bratstvo grčkog i srpskog naroda se ne dovodi u pitanje, samo jača kako vreme odmiče. Setite se toga kada naredni put odete na Krf ili kada prošetate ulicom Janisa Janulisa u Beogradu...ili Karađorđevom ulicom u Atini. Sve su to sitnice na prvi pogled, a zapravo pokazuju koliko je veliko poštovanje koje postoji između naša dva naroda.

(A.B./Telegraf.rs)