Kako se istražuje jedna avionska nesreća i zašto je jako teško kada avion padne u more?

Foto-ilustracija: Shutterstock

U padu aviona kod Džakarte stradalo je više od 50 putnika, javio je Rojters pozivajući se na lokalne medije. Avion kompanije Srividžava Er srušio se nekoliko minuta nakon poletanja sa aerodroma u Džakarti.

Preporučujemo

Avion je za manje od minuta pao sa visine od oko tri kilometra u more. Reč je o 27 godina starom avionu Boing 737-500, a nadležni su najavili dodatne informacije o nesreći.

Ipak, kada olupina aviona bude pronađena sledi najteži zadatak - pronaći uzrok pada što često nije tako lak posao.

Prvi prioritet istražitelja jeste da lokalna policija ili vojska osiguraju mesto pada.

Ponekad lokacija i priroda pada aviona predstavljaju pravi izazov - na primer, kada se let Džermanvingsa na letu 9525 srušio u martu 2015. godine u udaljenom, snegom pokrivenom planinskom delu Francuske, istraživačima je bilo gotovo nemoguće da priđu. Delovi letelice bili su rasuti na površini oko 4 hektara i 1.550 metara uz planinu u kosoj stenovitoj jaruzi.

Pored prikupljanja dokaza koji se nađu na licu mesta, ali i izvlačenja tzv. crne kutije (CVR) i kutije koja sadrži podatke o letu (FDR) tražiće se sve kopije dokumentacije - odnosno evidencije održavanja i spisak putnika koje poseduje aviokompanija.

Ujedno istražitelji će odmah tražiti da čuju komunikaciju pilota sa kontrolom leta, kao i informacije o vremenskim prilikama u trenutku pada.

Prema pravilima utvrđenim Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, primarnu ulogu u istrazi ima država u kojoj se dogodio pad, ali i države u kojoj je letelica registrovana, odnosno gde se nalazi sedište avio-kompanije i gde je avion projektovan. U slučaju pada aviona u Indoneziji, nesumnjivo je da će se istrazi priključiti istražitelji iz Nacionalnog odbora za bezbednost u saobraćaju (NTSB) jer je u pitanju Boeing 737-500 američke proizvodnje.

Proces traženja uzroka nesreće je komplikovan kada se pad dogodi iznad mora, kao što je bio slučaj sa nesrećom Er Fransa 447 koji se srušio iznad Atlantika na putu od Rio de Žaneira do Pariza u junu 2009. godine.

Bilo je potrebno skoro dve godine da se iz dubine okeana izvuku "crne kutije" i još godinu dana da francuski vazduhoplovni autoritet izda konačni izveštaj.

Takođe, crne kutije registruju signal samo 30 dana nakon pada kada je mnogo lakše sonarom detektovati olupinu u moru, nakon čega ostaju bez baterije.

Tragovi iz olupine

Foto: Wikipedia/South African Airlink Boeing 737-200 Smith, flightradar24

Jednom kada istražitelji budu u stanju da procene fizičke dokaze, moraju biti otvorenog uma.

Ubrzo se olupina ponovo sastavlja u najbližem obližnjem hangaru. U slučaju pada u Lokerbiju u Škotskoj 1988. godine, to je umnogome pomoglo da se utvrdi uzrok nesreće (krhotine su bile izvrnute ka spolja što je ukazivalo da je eksplozija došla iznutra, odnosno da je u avionu bila podmetnuta bomba).

Fizički dokazi, čak iako su u početku sakriveni ili iskrivljeni zbog udara mogu početi da upućuju na potencijalni uzrok, zajedno sa FDR kutijom i razgovorom iz kokpita.

Rezultati obdukcija putnika i posade takođe mogu pokazati šta se dogodilo.

Na primer, u holandskom izveštaju o obaranju MH17 iznad Ukrajine u julu 2014. navodi se da je priroda udara delimično utvrđena i zahvaljujući vrsti povreda koje je posada zadobila u kokpitu (pošto je projektil eksplodirao odmah pored kokpita, piloti su imali delove gelera u telu).

Foto: Tanjug/AP

Nakon prikupljanja fizičkih dokaza, pravi se ispis mogućih razloga među kojima je obavezno i eksplozija.

Nakrivljeni komadi metala iz trupa mogu to nagovestiti, na primer, ali bi to moralo biti vidljivo na više komada krhotina da bi se podržala teorija.

Takođe, ako istražitelji veruju da su pronašli grešku u dizajnu ili održavanju, mogu odmah izdati preprouke kako bi pokušali da spreče da se problem dogodi drugim avionima, mnogo pre nego što bude objavljen bilo koji konačni izveštaj.

Šta je bio uzrok nesreće u Indoneziji, ostaje vidimo nakon istrage koja će uslediti...

(Telegraf.rs)