Majorka, ostrvo duhova: Hoteli zatvoreni, plaže prazne, a tek pokoja prodavnica otvorena
Većina hotela na popularnom turističkom ostrvu Majorci je zatvorena. Plaže su prazne. Potpuno drugačije je na Kanarskim ostrvima. Ali sve ima svoje prednosti i nedostatke.
Čuvar plaže na poznatom Balermanu trenutno nema mnogo posla. Spasilac na legendarnoj Balneario 6 na oku drži samo troje dece koja na jesenjem suncu uživaju u talasima. Vetar po pustoj plaži nosi pojas za neplivače koji je neko zaboravio. Žalosni prizori izazvani koronom na ostrvu duhova Majorci, prenosi Dojče vele.
To Nemcima najdraže ostrvo u stvari bi u oktobru trebalo da bude puno turista, jer u drugoj polovini meseca većina nemačkih pokrajina ima jesenje raspuste i ljudi to mnogi obično koriste da još malo uživaju u suncu i moru.
„Nisam videla gotovo nikog“, kaže Beatris Čikardini, koja vodi obližnji bar „Kod krune“. Trenutno je „lošije nego u normalnim godinama zimi“.
Hotelijeri i ugostitelji na Majorci prošlog vikenda sa zavišću su gledali kako to izgleda na Kanarskim ostrvima. Tamo su uspeli donekle da zadrže širenje korona-virusa pod kontrolom, pa ih je Nemačka skinula sa spiska rizičnih područja. Gotovo istovremeno, i Velika Britanija je dala zeleno svetlo za Kanarska ostrva. A i vanredno stanje sa zabranom izlaska noću koje je u nedelju proglasila španska vlada važi za sve, samo ne za Kanarska ostrva.
Nakon višemesečne pauze, tamo su u subotu i nedelju ponovo sletali avioni puni turista. Novine „El Mundo“ pišu o „navali“, naročito Britanaca. „Radujem me da vidim ovakav promet“, izjavio je jedan čovek zaposlen na aerodromu Las Palmas na Gran Kanariji za novine „La Provinsija“. Raduju se naravno i turisti. Španska televizija razgovarala je s jednom majkom iz Velike Britanije. „Stigli smo sinoć. Avion je bio pun i svi su bili mnogo srećni. I svi naravno s maskama.“
Daleko do otvorenih prodavnica
Na Majorci je potpuno drugačije, priča gospođa Čikardini. Ona je poreklom iz Švajcarske, ali ima špansko državljanstvo i na Majorci živi od 1976. „Kad sam ja došla na ovo ostrvo, ni put uz plažu nije bio asfaltiran. Ali i tada je bilo više života nego sada.“ Njen bar je jedan od malobrojnih koji je još otvoren. Kaže da je promet oko 20 odsto onoga što je imala pre pandemije.
Sezona na Majorci inače traje do početka novembra. Sredinom oktobra obično se zatvaraju prvi hoteli, restorani i barovi. Ove godine je sve drugačije. „Moramo daleko da idemo da bismo našli neku otvorenu prodavnicu“, kaže Kristijan Girš. On je iz Luksemburga i na Majorku je došao s tri prijatelja. Oni su među malobrojnim turistima ovde. „Naša vlada nije izdala upozorenje za Španiju“, kaže Girš. „Ima i nekoliko Nemaca koji su na Majorcu stigli zaobilaznim putem, preko Luksemburga.“
Od sredine oktobra barovi i restorani na Majorci smeju ponovo da rade. Ali diskoteke ne. Na jednom uglu stoji nekoliko uličnih trgovaca. Željno čekaju turiste. „Pijemo kafu, razgovaramo i onda opet idemo kući. Tako je svakog dana. Ništa drugo nam ne preostaje“, kaže jedan od njih.
Prilika za promenu na bolje
Mario Gros šeta ulicom ispred zatvorene kultne diskoteke „kralj piva“. „Ovde se ništa ne događa“, kaže. Taj Nemac iz Manhajma već šest godina živi na Majorci. „Radio sam kao PR, delio sam letke. Uvek je bilo posla i dobre zarade.“ Danas živi od naknade za nezaposlene i socijalne pomoći. Pa ipak, povratak u domovinu za njega ne dolazi u obzir. „Čekam da se situacija popravi.“
Huan Ferer bi mogao i da profitira od pandemije. Pet godina se borio protiv pijanih turista. Taj vlasnik šest restorana pokrenuo je Inicijativu „Palma bič“ koja se zalaže za bolji kvalitet ponude na Plaji de Palma. „To je turbo-efekat za promenu. Svi moraju iznova da se orijentišu.“ Ipak dodaje: „Mir kao ovaj sada ne želimo nikad.“ Oni žele da ostanu područje na koje turisti dolaze da se zabavljaju. Turisti bi trebalo da se zabavljaju, „ali ne tako da se njihovi sunarodnici zbog toga stide.“
Ferer naglašava da je Plaja de Palma sigurno područje. „Ovde nikad nije bilo neko žarište zaraze. Bilo je pogrešno kompletnu Majorku označiti kao rizično područje. Razlog za to je i loša komunikacija između zemalja.“ Ali, Ferer ipak priznaje da Kanarska ostrva mogu da budu uzor u borbi protiv korona-virusa.
I priroda se oporavlja od masovnog turizma
Beatris Čikardini ipak nije ljubomorna. „Mi ne znamo za zavist. Radujemo se za svakog ko uspeva da preživi“. Ona kaže i da postoji jedan pozitivan efekat u svemu ovome – noćni mir. „Po prvi put mogu da prespavam celu noć.“
U idili na Balearima ne uživaju samo ljudi. I ptice su na dobitku, kaže Haum Vinijas, portparol španskog Ministarstva za zaštitu životne sredine. Na ostrvcetu Guardis vor kKolonija de Sant Hordi gnezde se 184 para sredozemnih galebova. Pre toga, poslednje gnezdo tamo je viđeno 2016. godine.
Ali, ako se masovni turizam već sledeće godine vrati, brzo će prestati i ta ptičija i životinjska idila. „Tri meseca lokdauna je za ljude veoma dugo. Ali za trajnu promenu stanja životne sredine to je suviše kratko vreme“, kaže Vinijas.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.