Turisti beže iz Dalmacije: Poljaci, Česi i Slovaci su jedini spas hrvatskom turizmu
Uprkos prognozama da će Hrvatska ostati bez turista, za sada deluje da situacija nije toliko strašna. Ipak severni deo Dalmacije, na kom su pretežno letovali Slovenci i Austrijanci je sada prazan.
Iako se najvaljivalo da će Hrvatska ostati bez turista nakon što je nekoliko država stavilo na svoje crvene liste, izgleda da situacija nije toliko dramatična. Međutim, iako turisti i dalje dolaze, problem hrvatskom turizmu prave oni koji su trebali da pristignu krajem ovog i sledećeg meseca, a koji sve više otkazuju rezervacije.
Ovog trenutka na Jadranu se još odmara više od pola miliona uglavnom stranih gostiju, a od prošlog petka do ovog ponedeljka u zemlji je oko 150.000 gostiju manje. Zanimljivo je da, iako je Nemačka stavila na svoju crvenu listu Splitsko-dalmatinsku i Šibensko-kninsku županiju, ali ne i druge regije u Hrvatskoj, iz te dve dalmatinske županije je proteklog vikenda otišlo smao 10 do 15 posto gostiju, prenosi Slobodna Dalmacija.
Radi se, naime, o tome da u dalmatinskim županijama ovog leta najveće dolaske gostiju, osim Nemaca, beleže iz Poljske, Češke i Slovačke, koje nemaju nikakvih restrikcija prema hrvatskim regijama niti zemlji u celini.
Ali, mnogo više turista je otišlo iz Istre i s Kvarnera. Na tim mestima su pretežno letovali Snovenci i Australijanci, čije su zemlje nedavno stavile celu Hrvatnsu u "crnvenu zonu", a dale rok svojim građanima da se vrate u zemlju. Slovencima je taj rok istekao u ponedeljak u ponoć, kada su morali da budu u svojoj zemlji, u suprotnom bi ih čekala 14-dnevna zamoizolacija.
Time je prethodnog vikenta ove dve najpopularnije turističe regije napustilo 100 000 turista, mahom iz Austrije i Slovenije, kojima su Istra i Kvarner omiljene auto-destinacije za odmor.
- Ja mogu da kažem da se Kvarner poprilično ispraznio nakon ovog vikenda jer su nam Slovenci i Austrijanci otišli, a oni su činili najveći deo gostiju. Imali smo i masovne odlaske Italijana. Veći je problem što se otkazuju rezervacije iz Slovenije i Austrije za kraj avgusta i septembra, koje su bile dobre. Septembar je vreme kada nam dolaze gosti zrelije dobi i očekivali smo ih prema rezervacijama i ove godine, ali sada stižu otkazi čak i iz zemalja kojima nismo na crvenoj listi jer se gosti boje da se nešto naglo ne promeni i zatekne ih nespremne na odmoru.
Kolone i gužve koje su napravile austrijske vlasti na Karavankama demotivisale su i Nemce, koji su verni i brojni gosti Hrvatske, pa su i oni počeli da otkazuju dolaske jer se plaše tih situacija na granicama. Turističke agencije su u velikim problemima jer grupnih putovanja nema, a mnoga su od proleća bila prebačena na septembar, ali sada se i to otkazuje.
Tvrdoglavi Nemci
S druge strane, srednja Dalmacija, koju je u "crveno" stavila Nemačka, za sada nakon velikog vikenda povratka turista u broju gostiju ne oseća velike posledice te odluke jednostavno zato što ima drukčiju strukturu gostiju. Naime, u Splitsko-dalmatinskoj županiji najbrojniji su Poljaci, Česi, Slovaci, ali i Nemci. Nemci, koji nastavljaju da dolaze iz desetak gradova direktnim avionskim linijama iz Nemačke prema Splitu, tvrde da su odlučilida se testiraju pre povratka i tako reše problem, umesto da izgube novac za plaćene avionske karte i rezervacije smeštaja.
Naime, njihove već odavno kupljene aviokarte ne bi im bile refundirane u slučaju otkaza putovanja jer radi se samo o proceni rizika putovanja u Hrvatsku, ali ne i o zabrani letova.
- Trenutno se u našoj županiji nalazi oko 85.000 gostiju, što je upola manje nego lani u ovo vreme, ali i 10-15.000 manje nego prošle nedelje, što znači da nije bilo velikih odlazaka. U poslednjoj nedelji avgusta bi i inače počeo lagani pad dolazaka, tako da sada imamo oko polovinu prošlogodišnjih ostvarenja. Više od 60 odsto prometa nam čine gosti iz Poljske, Češke, Slovačke i Nemačke i za sada verujemo da će se njihov dolazak prema najavama nastaviti i u septembru – kaže Joško Stela, direktor TZ-a županije Splitsko-dalmatinske, koja se obvezala finansirati dodatno osoblje u Nastavnom zavodu za javno zdravstvo kako bi se što više turista testiralo.
Inače, tokom poslednjeg vikenda (od 21. do 23. avgusta) u Hrvatskoj je ostvareno više od 200.000 dolazaka gostiju i 1,8 miliona noćenja.
Prema prvim preliminarnim podacima sustava eVisitor u dosadašnjem delu avgusta (od 1. do 23. avgusta) ostvareno je oko 2,3 miliona dolazaka i 17,6 miliona noćenja, što je 67 posto prošlogodišnjeg rezultata. Pritom je najviše noćenja bilo u Istri (4,3 miliona noćenja), na Kvarneru (3,5 miliona noćenja), Splitsko-dalmatinskoj (3,4 miliona noćenja), Zadarskoj (3,2 miliona noćenja), Šibensko-kninskoj (1,4 miliona noćenja), Dubrovačko-neretvanskoj (999 hiljada noćenja) i Ličko-senjskoj županiji (636 hiljada noćenja).
Plaćanje testiranja
Hrvatsko udruženje turizma sigruno je da će kraj avgusta, septembar i ukupno sezonu odrediti epidemiološko stanje u zemlji i pojedinim županijama. Oni veruju da sezona nije gotova i da se za svakog novog gosta treba izboriti. Isto misle i u Hrvatskoj turističkoj zajednici.
- Realizacija daljnjeg turističkih prometa zavisiće o epidemiološkoj slici unutar zemlje, a na nama je da se ponašamo odgovorno i pridržavamo propisanih mjera te smanjimo broj zaraženih osoba kako bismo vratili poverenje određenih zemlja s obzirom da se liste revidiraju svaka dve nedelje. Ovaj vikend beležimo trend većeg odliva turista iz Austrije i Slovenije, dok gosti iz Nemačke u velikom broju nastavljaju svoj boravak u hrvatskim destinacijama. Iako smo na tržištu Velike Britanije stavljeni na popis rizičnih zemalja, u dubrovačku i splitsku zračnu luku svakodnevno pristižu letovi s novim britanskim turistima. Apelujemo na turističke zajednice da zajedno s turističkim subjektima na svom području osiguraju testiranje na korona virus svim zainteresovanim turistima kako bi im se omogućio što duži i nesmetani boravak u našoj zemlji - poručuje Kristjan Staničić, direktor Hrvatske turističke zajednice.
(Telegraf.rs)
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.