Nikola Rakočević: Apokaliptični kontekst je kvalitet predstave "Eldorado"

Gost nove epizode video-serijala "Tanjug Reflektor" bio je glumac Nikola Rakočević, koji je govorio o svojoj ulozi u predstavi "Eldorado" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Rakočević je rekao da je "veliki kvalitet predstave u kontekstu, koji je apokaliptičan" i anticipira današnji trenutak, iako je "Eldorado" Marijus fon Majenburg napisao 2004. godine.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, kada su počeli da rade predstavu, pojavljivali su se snimci iz Gaze ili sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, i videlo se koliko je pozorište zanimljva i autentična umetnost.

Rakočević je dodao da pisac kroz apokaliptične okolnosti donosi "nešto što je jako važno i što mi preskačemo od početka".

"Sve radimo radi naše porodice, radi nekoga koga volimo, a opet, koliko god da volimo tog nekog, mi ga stavimo u zapećak i stavimo glavni fokus na karijeru", rekao je glumac.

Rakočević je ocenio da pisac ide malo dalje od prikazivanja bogatih ljudi koji pate i da "Eldorado" "apsolutno nije o tome".

"Svi želimo novac - to nije ništa ružno, to je skroz u redu i treba da želimo da imamo novac. Novac olakšava stvari, novac je sredstvo koje nam pomaže da imamo kameru, da imamo automobil, ko šta voli", naveo je Rakočević.

Prema njegovim rečima, novac je sredstvo koje veoma olakšava i ulepšava život, "ali nije suština i to je ono što pisac pokušava da kaže".

"Što se tiče lika Antona, postoji nešto što nije samo pitanje današnjice, nego je pitanje od početka muškog i ženskog principa. Između Tekle i Antona postoji iskonski muško-ženski odnos", naveo je Rakočević.

Primetivši da muškarci svoju vrednost vezuju za to koliko donesu kući, što je princip koji je užasno opterećujući, Rakočević je dodao da se pisac bavio time.

"Antonu propada karijera, ali i Tekli, samo što se zbog Tekline karijere jedino nervira njena majka. Tekla uspeva da prevaziđe nedostatak svoje karijere, iako je biti pijanista, što podrazumeva neverovatan trud i rad koji se ulaže", rekao je glumac.

Rakočević je dodao da za razliku od lakoće sa kojom žena prevaziđe propast karijere, "muškarac izgubi osećaj lične vrednosti i desi se najgore".

Govoreći o saradnji sa Veljkom Mićunovićem, Rakočević je ocenio da je on "zanatski jako vešt reditelj, što nije jedini kvalitet koji ima".

"Postoji nešto jako osećajno u njegovom radu i hrabro, u smislu da dozvoli sebi određene emocije i da se bavi određenom temom bez straha da će da bude patetičan ili previše nežan", istakao je Rakočević.

Prema njegovim rečima, Mićunović ume da napravi na prvi pogled striktnu strukturu, koja jako štiti glumca i daje mu mogućnost da predstavu igra iz večeri u veče i da bude sve bolja i bolja.

"Opet, vidite da u toj čvrstoj konstrukciji imate prostora za neke promene, jer je pozorište živo. Recimo, kada igram monodramu, kažu da to u principu nikada nije ista predstava. To je moja monodrama, imam pravo da promenim neke stvari", naveo je glumac.

Rakočević se prisetio i kako se pri izvođenju predstave "Mihael Kolhasa" "bukvalno zaplakao prvi put, usred scene, zbog replike koja kaže: 'Hoću da odem odatle, negde u Levant, Indiju, gde se svetli nebo nad ljudima drugačijim nego što su ovi ovde'".

Naglasivši da je dragoceno za svakog glumca da uradi monodramu, Rakočević je dodao da je "veoma uzbudljivo kada to uspe, kada sa publikom iskomunicirate, to je zaista spektakularan događaj, oslobađajući".

Govoreći o monodrami "Recite nam nešto o sebi", koja je nastala po romanu Milana Mrđe "Napomena", Rakočević je naveo da se u njoj ne dešava samo demistifikacija razgovora za posao, već i demistifikacija uopšte samog sebe.

Prema njegovim rečima, potrebno je "da dozvolimo sebi da vidimo sebe onakve kakvi jesmo, da ne krijemo, ne mažemo, ne malterišemo".

"Ima ispod mnogo toga zeznutog, ima grešaka, ima problema, ali ima i mnogo lepih stvari unutra, bez da šminkamo, bez da malterišemo", naveo je glumac.

Rakočević je ocenio da živimo u vremenu gde je pozorište "važno nekim ljudima, ali na pravi način", što mu se jako dopada.

"Nemamo više do te mere kult ličnosti, glumca, nije to toliko snažno. Onda sam tu bezbedan, u smislu - okolnosti me štite. Da sam živeo u neko drugo vreme, možda bi imao tih problema, ali sad trenutno nemam", naveo je Rakočević.

Naglasivši da mnogo voli svoj posao i uživa u njemu, Rakočević je dodao da se trudi da mu on ne bude sve u životu, odnosno da će se nakon perioda kada je radio mnogo, posvetiti nekim predstavama, možda pedagogiji i hobijima.

"Ne volim ništa da me stiska. Čak i to da sam super glumac, i to je opterećenje, breme koje moram svaki put da uprtim na svoja leđa, da izađem iz svog stana kao super glumac. Ja sam dobar glumac, volim svoj posao, trudim se da radim, ali to je to", naveo je Rakočević.

Prema njegovim rečima, jedino je validno kad izađe na scenu, a ostalo se ne računa.

"Ja hoću da dam tih dva sata iz sebe sve što imam, ali ne mogu preko toga", zaključio je glumac.

(Telegraf.rs/Tanjug)