Kritikuje se pravosudni sistem kroz situaciju apsurdnog suđenja: "Razbijeni krčag" u Narodnom pozorištu

Narodno pozorište Republike Srpske iz Banjaluke gostovaće 4. maja (19.30) na Velikoj sceni sa predstavom „Razbijeni krčag“, po tekstu Hajnriha fon Klajsta, u prevodu Boška Petrovića i adaptaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Autorski tim čine i scenografkinja Dragana Purković Macan, kostimografkinja Ivana Ristić, dizajner svetla Radomir Stamenković, autor i izvođač muzike Elio Rigonat, lektor Dejan Sredojević i Lidija Pajić koja je oblikovala tehniku glasa.

Preporučujemo

U podeli su Aleksandar Stojković, Ljubiša Savanović, Boris Šavija, Miljka Brđanin, Tara Jovanić, Vladimir Đorđević, Ilija Ivanović, Slađana Zrnić i Ana Vinčić.

Poznati kritički komad o korupciji i društvenom rasulu, koji je Klajst, jedan od najznačajnijih predstavnika nemačkog romantizma, napisao 1806. godine, postavlja brojna pitanja kao što su prikrivanje činjenica, borba za pravdu, zloupotreba sudske funkcije i seksualna ucena.

Klajstov humor i brzi dijalozi puni karaktera, uprkos temama kojima se bavi, čine da situaciju u kojoj su se likovi našli sagledamo sa komične strane, umesto da se pretvori u svojevrsnu tragediju.

„U Krčagu Klajst kritikuje pravosudni sistem kroz dramsku situaciju apsurdnog suđenja koje sprovodi sudija Adam, u čijem je liku sažeta sva prljavština pravosuđa, tačnije njegovih predstavnika u društvu u kome je Justicija – boginja pravde i prava – isto što i devojke na koje nekažnjeno nasrću predatori. Razbijanje krčaga je žargonski izraz za gubljenje nevinosti, tako da je drama prožeta dvostrukim značenjima. Drama rekapitulira biblijsku priču o Adamu i Evi, o grehu i padu, ali drukčije od poznatog mita. Pre više od dva veka Klajst je napisao komad u kome je temu korupcije, truleži sistema i društvenu nepravdu ospoljio kroz motiv zlostavljanja mlade devojke koje slobodno čine muškarci koji imaju poziciju moći. Klajstov Krčag u današnjem vremenu krhotina istine, relativizacije, vremenu post-istine, sija sjajem svevremenosti i aktuelnosti. Njegova metaforična dimenzija duboka je, drska, uznemirujuća. Predstava je posvećena svim današnjim Evama i Gretama. Onima koje ćute, onima koje su progovorile, onima koje će progovoriti", kaže Tatjana Mandić Rigonat, koja potpisuje i izbor muzike.

Predstava je premijerno izvedena 17. decembra prošle godine.

(Telegraf.rs)