Održano predstavljanje i razgovor povodom knjige "Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci" Arse Jovanovića

U RTS Klubu (zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske) bilo predstavljanje, kao i razgovor povodom novog izdanja knjige „Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci” reditelja, scenariste i prevodioca Arsenija Arse Jovanovića u izdanju Udruženja za kulturu povezivanja „Most art Jugoslavija". 

Sam događaj je bio posećen, a odazvale su se i ličnosti iz kulturnog i javnog života, poput glumca Tihomira Tike Stanića, reditelja Lordana Zafranovića i drugih.

Preporučujemo

O izdanju i delu su govorili: Vida Ognjenović, književnica i pozorišna rediteljka, Đorđe Malavrazić, novinar, teoretičar medija i esejista, Petar Arbutina, književni kritičar, Dragan Stojković, izdavač, kao i sam autor, Arsenije Arsa Jovanović, reditelj, scenarista i prevodilac.

Pre samog razgovora, održan je minut ćutanja za voditeljku Bojan Andrić, o kojoj je posle Arsenije Arsa Jovanović imao samo reči hvale.

Nakon što su svoja izlaganja završili Vida Ognjenović, Đorđe Malavrazić, Petar Arbutina, Dragan Stojković, prisutnima se obratio i Arsenije Arsa Jovanović.

"Ovo što sam napisao tek je majušni deo onoga što sam mogao da napišem. Ne želim da budem pretenciozan, jer ne želim da kažem da su ta moja podsećanja, izašla negde sa dna naše najdublje podsvesti. Ona su nekako bile inicijativni izbor, odnosno izbor pisanja i potrebe da to stavim na papir", rekao je Jovanović.

Nešto kasnije je dodao.

"Ova knjiga je možda samo jedan beskrajno mali delić onoga što je bilo u meni. To nije nikakav ekskluzivitet nego je to nešto što je opšte ljudski i što svaki čovek ima, sem možda onog broja nesretnika koji su zatrovani ideologijom, politikom, jednoumljem, religijom,bogovima. Oni kome posvećuju svaki trenutak svoje svesti i svog života i ne misle ništa drugo nego da kleče, da se mole, da se krste, da padaju na zemlju, da vide Alaha, da viču Ave Marija ili da stalno imaju na umu svoje političke ideale, svoje političke nebuloze i da time pokriju onaj ljudski deo svesti koji se nalazi ispod te ružne, gadne skrame koja prikriva pravu istinu o ovim ljudima", naveo je Jovanović.

O knjizi:

Već samim naslovom „Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci”, Jova­nović nagoveštava raskid sa tradicionalnim štivima te vrste i otvara vrata naglašavanju književnog u podvrsti književne autobiografije (...). Kretanje autorovih sećanja, misli i emocija neće biti linearno, nego skokovito i asocijativno, sa brzim promenama vremenskih i prostornih okvira, kakve su moguće na filmu.

Savremenicima i onima koji dolaze „Ispreturana autobiografija” biće nepresušan izvor raznolikih saznanja i čuđenja, a pre svega sjajno uobličena pripovest o Arsenijevim krstarenjima životnim i umetničkim stazama. (iz pogovora Đorđa Malavrazića)

Plovio sam često svakojakim prostorima, stvarnim i nestvarnim, onako kako se to događa u snu, tamo gde nema ni vesala ni jedara, po kojima se bespućima svesti – najčešće tamo gde je ono što nazivamo svešću samo površina nad vodenim bezdanom – brodićem uspomena, bez kompasa i bez krme. Ako je bilo šta u ovom literarnom poduhvatu bilo namerno, onda je to bio pristanak da plovim, kako mogu i koliko umem, prepušten nesputavanim ćudima slobodnih misli. (Arsenije Jovanović)

O autoru:

Arsenije Arsa Jovanović rođen je u Beogradu 1932. godine. Nakon završene Prve muške gimnazije u Beogradu, studirao je režiju na tadašnjoj Pozorišnoj akademiji (kasnije nazvanoj FDU). Studije završava diplomskom predstavom „Događaj u mestu Gogi” Slavka Gruma u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a potom biva postavljen na mesto asistenta glume.

Bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Režirao je u beogradskim, u pozorištima nekadašnje Jugoslavije, kao i u inostranim pozorištima (Bugarska, SAD, Velika Britanija).

Autor je pozorišnih dramatizacija, filmskih scenarija, prevodilac dramskih tekstova sa engleskog jezika i autor brojnih nagrađivanih radio-drama i ostvarenja iz oblasti eksperimentalne radiofonije.

Autor je serije „Vreme fresaka”, a režirao je i brojne TV filmove: „Koreni” (1965), „Slučaj Openhajmer” (1970), „Veliki posao” (1971), „Sarajevski atentat” (1972), „Savonarola i njegovi prijatelji” (1972) i dr.

(Telegraf.rs)