Dino Mustafić nakon premijere u BDP: U meni je ostao neizbrisiv identitet Jugoslovena

Reditelj Dino Mustafić izjavio je da je u predstavi "Svaka ptica svome jatu" prepoznao svoju i biografije bliskih ljudi, da je zabrinut za regionalne pozorišne tendencije i da će njegov filmski debi "Paviljon" biti crna komedija o pobuni u domu za stare.

Mustafić je rekao Tanjugu da se nakon rada na predstavi "Svaka ptica svome jatu" u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) oseća "srećan, ispunjen, sa punim smislom zašto je proveo nekoliko meseci u Beogradu".

Preporučujemo

Komad "Svaka ptica svome jatu" je imao premijeru 27. marta u BDP-u, a Mustafić je naglasio da je njegov autor Važdi Muavad "jedan od najznačajnijih evropskih teatarskih stvaralaca".

Podsetivši da je u Beogradu radio različite tekstove, od adaptacija literature, preko autorskih projekata, do recentnih domaćih pisaca, Mustafić je rekao da postoji uzajamna ljubav između njega i beogradske publike.

Mustafić je naveo da je iz rada na predstavama uvek izlazio vrlo obogaćen novim saznanjima o sebi i ljudima sa kojima je sarađivao, što je jedna od velikih vrednosti svakog pozorišnog procesa.

Živimo u svetu u kome se ponovo na okrutan način postavlja pitanje ko smo

Prema njegovim rečima, teme kojima se bavio u pozorištima Beograda su uvek bile za njega vrlo važne i nisu nikad bile postavljane zato što nije imao drugog posla, "nego su imale debeo razlog".

"Ova predstava itekako je važna, jer živimo u svetu u kome se nažalost ponovo postavljaju na okrutan i bezobziran način pitanja ko smo, šta smo i kome pripadamo", naveo je reditelj.

Mustafić je dodao da nas ta pitanja određuju, i nekada odvode "na stranu istorije u kojoj ljudski život postane statistička brojka".

Navevši da je "pluralnost identiteta pravo bogatstvo", Mustafić je rekao da dolazi iz Sarajeva i Bosne i Hercegovine, gde je "identitet uvek bio pluralan", dok o njemu lično govore mnoge odrednice kao što su čovek reditelj, otac, sin, prijatelj i drugo.

Mustafić je podsetio da pripada generaciji rođenoj u Jugoslaviji, koja ga je "dobrim delom odredila kulturalno".

"Identitet Jugoslovena je nešto što je ostalo u meni neizbrisivo. Vrlo često naglašavam da sam u kulturalnom smislu Jugosloven, bez obzira što je ta zemlja geografski i politički nestala", naveo je Mustafić.

Podsetivši da su u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozoršta "Rođeni u Yu" progovorili šta im je značila Jugoslavija, Mustafić je dodao da se u "Svaka ptica svome jatu" vide mnoge analogije u priči o Bliskom istoku od Drugog svetskog rata do danas.

"Tamo gde su istoriju opteretili krvavi sukobi, mržnja, zločini, rat, donosi veliku nesreću za mnoge generacije. To ih određuje, te istorijske i političke okolnosti su determinante naših tužnih ljudskih sudbina. O tome se, imeđu ostalog, radi u ovoj predstavi", ocenio je reditelj.

Mustafić je dodao da se sa Muavadovim tekstom "stopio emocionalno, intuitivno, instiktivno", prepoznavajući u njemu odraze biografija dragih ljudi i svoje porodice.

Prema njegovim rečima, dok u životu biramo partnere ili mesto života, ne biramo mesto i vreme rođenja, što "često bude presudno, a to je egzistencijalni apsurd".

Mustafić je rekao da "kad se identitet reducira isključivo na konfesionalno-etnički, postaje ubilački, smrtonosan".

Šta proizilazi iz straha kad nekoga ne razumete

"Lako je manipulisati takvim identitetom. U svakom drugačijem, nepoznatom, različitom vidi potencijalnog neprijatelja i opasnost. I to naposletku dovodi do sukoba", naveo je umetnik.

Prema njegovi mrečima, predstava "Svaka ptica svome jatu" govori o tome šta proizilazi iz straha kada ne prepoznajete drugog, kad ga ne razumete.

Mustafić dodaje da dolazi do oduzimanja vrednosti zapadne civilizacije i demokratije na planu ljudskih prava, gde je bio postignut sistem verovanja da različitost nije opasnost.

"Mi koji smo živeli u Jugoslaviji možemo reći da smo anticipirali takve procese. Nadam se da se makar ideji evopeizma, u najboljem smislu te reči, neće dogoditi ista sudbina", naveo je Mustafić.

Kao potpisnik Deklaracije o zajedničkom jeziku, Mustafiću su smešne "političke, besmislene i glupe tendencije" da se filmovi snimljeni na prostoru bivše Jugoslavije međusobno titluju.

"Smešne su tendencije da se naši jezici pokušavaju što više udaljiti jedni od drugih, ili pronaći zamenske reči za neke strane uticaje. Jezik je fluidna, živa kategorija i teško ju je na taj način akademski kontrolisati", ocenio je Mustafić.

Navevši da "možete svoj jezik nazivati kako hoćete, to je političko određenje", Mustafić je dodao da je činjenica "da govorimo, da se razumemo, najbolji dokaz da se radi o zajedničkom jeziku".

Mustafić je istakao da je pozorište oduvek bilo subverzivno i imalo kritičku distancu prema vlasti, i da je u doba opšteg konzumerizma i privida slobode važno sačuvati njegovu nezavisnost.

Prema njegovim rečima, bez obzira na subvencije države, bitno je da sami pozorišni ljudi odlučuju o svojoj sudbini, odnosno ko vodi pozorišta i ko ih umetnički profiliše, i da li su repertoari oportuni, komercijalni i zabavljački.

Govoreći o regionalnoj pozorišnoj sceni, Mustafić je naveo da su "tendencije vrlo zabrinjavajuće", jer ponovo vidi da "dolaze tamni oblaci, koji su duboko uznemirujući, na mnogo nivoa".

Volim pozorište gde prepoznajem vid otpora

Mustafić je istakao da je na jednom nivou najvažnije "sačuvati mir", društveni, politički, ali i na unutrašnjem planu, gde je moguće raditi, živeti i biti siguran.

"Moramo se boriti za to, ne smemo nijednog trenutka odustati. Volim pozorište gde prepoznajem vid otpora, koji se najbolji očituje po izboru komada i rediteljskim poetikama", naveo je Mustafić.

Primetivši da se retko ko u pozorišnoj profesiji obogatio, Mustafić kaže da je "svedočio mnogim umetničkim egzistencijama koje su se završavale tužno", čak i u slučaju značajnih ljudi za kulturnu istoriju naših prostora, koji su u starosti marginalizovani.

"Biti samo profesionalac nije dovoljno. Ako želite da ostarite i trajete u ovom poslu, morate se spremiti za dugotrajan proces u kojem ćete uvek sa ljubavlju i strasti odgovarati na izazove", naveo je Mustafić.

Prema njegovim rečima, pojedini glumci su u pripremi predstave "Svaka ptica svome jatu" imali brojna iskušenja, od bolesti do smrtnih slučajeva.

"Dolazili su na probe i sa takvom koncentracijom i bez obzira na okolnosti odgovarali svom pozivu. To je prosto fascinantno, lepo za videti, to zaslužuje beskrajno poštovanje", rekao je reditelj.

Mustafić je istakao da glumu smatra za jednu od najtežih performativnih umetnosti i zato je veliki zaljubljenik glumaca, koji ga inspirišu, jer "izlaze na scenu i daju nam najbolji deo sebe".

"To je sjajna profesija koja nosi dozu infantilnost i naivnosti, upitanosti i zaigranosti, koja mene uvek oplemenjuje. Donose mi radost u život i enegiju", rekao je reditelj.

Na proleće ili leto premijera "Paviljona"

Mustafić je rekao da se već na proleće ili leto može očekivati festivalska premijera njegovog rediteljskog debitantskog igranog filma "Paviljon", po scenariju Viktora Ivančića, dok je koscenarista Emir Imamović.

Kaže da ga je ekranizaciji Ivančićeve novele "Paviljon", "satirične, crne komedije neobične fabule" privukao "Viktorov pobunjenički duh, koji je ponekad anarhističan".

"Grupa penzionera u domu nije zadovoljna uslovima života, čak su izloženi represiji administrativnog i medicinskog osoblja. Pobune se, naprave talačku krizu i počnu da traže svoja prava", otkrio je Mustafić.

Prema njegovim rečima, film pokazuje "licemernost društva prema trećoj starosnoj dobi i priča je o generaciji koja nema šta da izgubi, a od koje mnogo toga imamo da naučimo".

U koprodukciji BiH, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Hrvatske igraju Rade Šerbedžija, Zijah Sokolović, Miralem Zupčević, Ksenija Pajić, Mirjana Karanović, Branka Petrić i mnogi drugi.

"Jugoslavija u malom. Više-manje ono što ja živim", rekao je Mustafić.

(Telegraf.rs/Tanjug)