Dragan Stevović: Pučinijeve heroine na sceni Narodnog pozorišta je hronološki koncipirana izložba

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je direktor Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu Dragan Stevović koji je govorio o izložbi "Pučinijeve heroine na sceni Narodnog pozorišta".

Stevović je rekao da je prošle godine obeležavan vek od smrti italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija i da je želeo napraviti izložbu o njegovim delima izvedenim na sceni Narodnog pozorišta.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, zbog obimnosti takve postavke odlučio se da ipak obuhvati samo glavne ženske likove u Pučinijevim operama.

Napomenuvši da se često susreće sa problemom nedostatka građe, Stevović je rekao da u ovom slučaju period između dva svetska rata nije pokriven fotografijama, odnosno pronađen je jako mali broj fotografija zahvaljujući Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.

Prema njegovim rečima, iz posle Drugog svetskog rata je imao sreću i pronašao neke fotografije, ali opet nije umetnika iz novijeg vremena, jer ih nisu imali u svojim kućnim arhivama.

"Sadašnji umetnici su preuzeli pelcer od starih umetnika da ne vode računa o sopstvenim fotografijama", rekao je Stevović.

Podsetivši da je sa "Madam Baterflaj" Opera Narodnog pozorišta kao ansambl otvorena 11. februara 1920. godine u sali kod Manježa, Stevović je dodao da su potom na repertoar stizale "Boemi", "Toska", "Turandot", "Sestra Anđelika", "Plašt" i "Đani Skiki".

"Znači sve to kako je hronološki dolazilo, tako je i koncipirana izložba", rekao je Stevović.

Prema njegovim rečima, uloge u Pučinijevim operama su igrale umetnice kakve su Zlata Đurđenac, Zlata Sesardić, Nada Stajić, Liza Popova, Radmila Bakočević, Radmila Smiljanić i Vjera Miranović, odnosno aktuelne Jasmina Trumbetaš-Petrović, Ana Rupčić, Sanja Kerkez, Snežana Savičić-Sekulić, Sofija Pežurica i Aleksandra Stamenković.

"Kada me pitate ko je sve pevao, pevali su svi koji su bili veliki i značajni, jer to su velike i značajne uloge, zahtevne i u glumačkom smislu, a pre svega u pevačkom. Tako da, ko glavne uloge u Pučinijevim operama, taj mora da bude veliki pevač", ocenio je Stevović.

Prema njegovim rečima, posetiocima muzeja je u novoj stalnoj postavci interesantno da vide fotografije, artefakte i sve ono što nije do sada bilo predstavljeno publici, a tu su i stručna vođenja kroz istorijat nacionalne kuće.

"Ja im u stvari pričam celu priču o istoriji Narodnog pozorišta. Koliko uspem da sažmem u sat vremena, da to ne bude predavanje. I publiku uglavnom interesuje", rekao je Stevović.

Naglasivši da u novoj postavci muzej ima stvari koje publika u Beogradu do sada nije imala priliku da vidi, Stevović je dodao da su to "dva interesantna otkrića".

Stevović je rekao da je jedno slika Mladena Josića, slikara koji je bio scenograf Narodnbog pozorišta od 1937. do 1940. godine.

"Mi smo njegovu sliku, koja je vlasništvo Narodnog pozorišta, sasvim slučajno našli među rekvizitima. Na toj slici sa zadnje strane je pisalo 'Pokojnik Lev'. Otkrili smo da je u 'Pokojniku', verovatno u prvom činu, stajalo kao dekorativna slika", rekao je Stevović.

Prema njegovim rečima, na slici su dve žene koje leže u južnjačkoj nošinji, iz Hercegovine ili južne Srbije, a pretpostavka je da je nastala kad je Josić radio scenografiju za operu "Nikola Šubić-Zrinjski", gde postoji balet u turskom logoru.

"Pozvali smo stručnjaka iz Narodnog muzeja. Čim je ušao i pogledao, rekao je 'Ovo je Josić'. Ponosni smo što smo uspeli da otkrijemo sliku takvog slikara, koji je bio pre svega scenograf Narodnog pozorišta i poznati slikar", istakao je Stevović.

U pozorištu su otkrili i tri fotelje iz vremena Kneza Mihajla, odnosno iz vremena kraja dinastije Obrenovića, a Stevović je naveo da su nekada bile u konaku u kome su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga.

"Mislim da je bilo šest ili osam stolica. Naš grafički dizajner Jovan Tarbuk se time kao detektiv bavio i otkrio da je taj nameštaj verovatno kraljica Natalija na aukciju u Beču nešto rasprodala, a nešto poklonila", rekao je Stevović.

Prema njegovim rečima, fotelja ima grb Obrenovića, a pretpostavka je da je to poklonjeno Narodnom pozorištu kao instituciji koju su Obrenovići podigli.

"Kuriozitet i interesantno je, da je fotelja igrala od 1919. u nekoliko predstava Narodnog pozorišta. Niko nije imao ideju da je to nešto što je zaista vredno, muzejska stvar, nameštaj koji treba da se sačuva iz tako starog perioda", naveo je Stevović.

(Telegraf.rs/Tanjug)