Predstava iz Srbije na 3. Međunarodnom pozorišnom festivalu u Portugalu

Pozorišna predstava "KAO DA NE BISMO" po tekstu Sanje Savić i u režiji Ane Pinter prošla je selekciju na 3. Međunarodnom pozorišnom festivalu - Mostra Internacional de Teatro koji će biti održan od 19. do 27. jula u Portugalu.

Puls teatar će predstavu izvesti u gradovima Fafe - 22. jula, Braga 24. jula i Maia - 26. jula.

Preporučujemo

Sanja Savić

KAO DA NE BISMO

Režija: Ana Pinter

Art direktor i kreator lutaka: Sandra Nikač

Koreografija: Irina Mitrović

Kompozitor: Branko Džinović

Fotografija: Lazar Mandić

Igraju:

Žena: JELENA CVIJETIĆ

Muškarac: DARKO BJEKOVIĆ

Izvođač muzike na harmonici: Nataša Maksimović Miladinović

Asistent na scenografiji: Nevena Šurlan

Asistent na kostimu: Sonja Kotorčević

Inspicijent, sufler: Jasmina Anđelković

Majstor svetla: Vladislav Milić

Majstor tona: Ivan Đurović

Majstor pozornice: Ivan Gospavić

Izrada lutaka: Darko Ivanović i Nataša Čakić Simić

Rekvizitar: Julijana Mićić

Garderoberi: Mirjana Puača

Šminker: Nevena Šurlan

Dekorateri: Dejan Đermanović, Marko Dražić, Lazar Simić, Aleksandar

Radulović

Organizacija i marketing: Slađana Kalik, Marija Vlajić-Anđelković

Izvršni producent: Ivana Nedeljković

Produkcija: Prvo prigradsko pozorište Lazarevac

Foto: Puls teatar

Priča eksperimentalne drame „Kao da ne bismo“ na prvi pogled se ne razlikuje od svih priča (melo)dramskog zapleta: čovek i žena se upoznaju, njihova ljubav cveta, pojavljuje se treći faktor koji je opstruiše pa razori, čini se da će sve biti u redu, ali se par ipak razilazi. Međutim, ključna razlika od ostalih priča ovakvog tipa je to što su svi dijalozi koje izgovaraju dva glavna junaka „Da“ i „Ne“, uspon i pad njihove ljubavi ispričani su kroz samo dvije riječi: od početnog obostranog

Da do jednostranog Ne koje je presudno za oboje.

Ovakav pristup temi ne samo da otvara bezbrojne mogućnosti tumačenja situacija, nego otvara čitav jedan prostor tumačenja pri čemu na osnovnoj melodramskoj liniji radnje postoje bezbrojne mogućnosti tumačenja istovetnih replika. Priča prati četiri dramaturške celine: upoznavanje, zajednički život, njihov rascep i rasplet - tragičan kraj ljubavi.

Velika prednost ovog teksta jeste njegova široka otvorenost prema različitim kontekstima (gde se upoznaju, koliko imaju godina, socijalni status), a sve to iz veoma jednostavnog razloga: arhetipske ljubavne priče koja funkcioniše u svim vremenima, epohama, miljeima i životnim okolnostima.

Sanja Savić

Koliko je reči potrebno da se ispriča ljubavna priča? Suština ljubavničkog diskursa je u neizrecivosti, u progutanim bolima, sumnjama, strahovima, a od svega najviše u strahu da se Drugi ne uplaši od

razarajuće snage naših osećanja. Beskrajan je semantički potencijal između Da i Ne.

Ključno pitanje na koje se svode sukobi, utisci, senzacije, projekcije, uspomene i traume, jeste da li smo voljeni. Iako naizgled jednostavno, od njega se očekuje da uhvati nepredvidivo pulsiranje osećanja. Veličanstvenost najveće ljubavi ne dolazi toliko iz sećanja, rekonstrukcije odigranih događaja, već iz snage uobrazilje. „Kao da ne bismo“ je omaž ne ljubavi, već moći ljudske mašte da od ljubavnika čini spasitelja, žrtvu i dželata, a ponekad sve u isti mah.

Ana Pinter

(Telegraf.rs)