Tatjana Tatić za Telegraf otkriva koliko je teško biti balerina, o Sergeju Polunjinu, ljubavi prema Arsenalu

Foto: Željko Jovanović

Tatjana Tatić je svakako jedna od najuspešnijih primabalerina Srbije, a već godinama beleži uspehe u svojoj karijere. U intervjuu za Telegraf.rs, sjajna umetnica govorila je o baletu, koliko je teško biti balerina.

Preporučujemo

Otkrila nam je kakvu saradnju je imala sa slavnim baletanom Sergejom Polunjinom. Takođe, dotakli smo se fudbala i Tatjaninoj ljubavi prema fudbalskom klubu Arsenal iz Londona.

• Kako je došlo do toga da se bavite baletom? Zašto ste izabrali ovu umetnost kao životni poziv?

Pa to je malo već “dosadna” priča, ali tako je bilo.. Mama me je upisala na balet kao jako malu jer sam bila mali “džambas” i igrala stalno fudbal sa bratom. Iz tog razloga je želela da me upiše kako bih postala malo ženstvenija, ali nikako nije htela da se profesionalno bavim baletom jer je znala težinu profesije.

Da li je balet izabrao mene ili ja njega.. Ne znam. Scena je ta u koju sam se zaljubila. Bilo mi je negde dosadno i preteško školovanje, ali sam znala da me posle toga čeka scena i istrajala sam. Ali sam znala i da sam dobra u tome i zbog toga nije bilo sumnje da želim time da se bavim.

• Šta najviše volite kod baleta? Šta Vas je balet naučio?

Balet me je naučio velikoj borbi kroz život. Baletska škola je jedna vojna škola koja nas uči disciplini, poštovanju, istrajnosti i da nema kukanja koliko god da krvare noge. (smeh)

Takođe, da nema odustajanja. Ni u čemu. Eto, to bih možda prvo izdvojila.

Foto: Željko Jovanović

• Koliko je teško biti balerina? Koliko odricanja je potrebno da bi neko postao odličan u baletu? Koliko dugo vežbate da bi sve izgledalo savršeno?

Pre par godina sam gledala dokumentarac o fizički najzahtevnijom poslovima. Prvi je bio rudarstvo, drugi balet. Kažu da se samo stajanjem na prstima, bez previše pokreta, potroši kalorija kao da efektivno cepate drva dva sata.. Eto, a gde su onda tu još i izuzetno zahtevni pokreti?

Da ostavimo dokumentarac po strani, izuzetno je teško baviti se baletom. Zahteva da krenemo od malih nogu i da budemo izuzetno disciplinovani već sa 4-5 godina. Dok su svi moji prijatelji nakon osnovne škole išli da se igraju ili da uče, ja sam morala u baletsku školu i tamo bih bila do kasno uveče.. Pa je učenje bilo do pola jutra. (smeh)

Ono što je meni najteže bilo, tj i dalje je, je ishrana. Odricanje svega što je ukusno.. Ali pokušavam da nadjem balans. Vežbam u pozorištu od 4-6 sati dnevno, nakon toga idem u teretanu i tako 6 dana nedeljno.

Tako da se mnogo vežba, a za balet nikad niste dostigli savršeno.

Foto: Željko Jovanović

• Da li ste nekada razmišljali da odustanete od baleta?

Odustajanje je bilo samo u osnovnoj baletskoj školi. Falilo mi je da idem i ja da se igram posle škole sa drugarima, a ne da idem da se “mučim” u baletskoj školi. Period mog “bežanja” sa baleta je trajao dvadesetak dana i onda je mama presekla pitanjem : “Hoćeš ili nećeš?” . I iskreno, nisam htela tada da nastavljam, ali nisam htela da se ispišem zauvek. Srećom, pregurala sam taj period i sad se bavim najlepšom profesijom na svetu. Srećna sam što je moja majka bila stroga po tom pitanju i nije nam dozvoljavala da izbegavamo neke časove ili treninge samo zbog toga što nas mrzi da idemo, tu smo stekli i brat, koji se bavio profesionalni ragbijem, i ja disciplinu i upornost.

Foto: Željko Jovanović

• Imate i školu baleta. Koji najdragoceniji savet biste dali deci koja žele da se bave baletom?

Savet koji bih dala mladima je surov. Iako sam neko ko im uvek daje vetar u ledja i jako ih podržava, ako se radi o baletu kao profesiji - tu mora već malo rigoroznije da se pridje. Mladi moraju da budu spremni na surovost same profesije. Na činjenicu da godišnje iz baletskih škola u našoj zemlji izadje po 50 učenika, a pozorište prima samo dva - tri člana po sezoni. Nije dovoljno samo da vole balet, moraju da vežbaju do iznemoglosti i moraju da budu sigurni da su dobri, ne može prosek da uspe. A da bi bili sigurni da su dobri, mora neko stručan da im to i saopšti, a ne samo podrška roditelja koja je, naravno, potrebna.

Foto: Željko Jovanović

• Već ste dugo članica Narodno pozorišta u Beogradu. Igrali ste u brojnim komadima, kao što su "Labudovo jezero", "Žizela", "Кrcko Oraščić", "Don Кihot", "Evgenije Onjegin", "Кraljica Margo", "Кo to tamo peva"… Koja uloga Vam je najdraža, a koji uopšte ne volite?

Imam dve omiljene uloge. To su beli i crni labud, Odeta i Odilija iz baleta “Labudovo jezero” i uloga Tatjane iz baleta “Evgenije Onjegin”..

Iako vrlo različite, to su uloge koje traže da se “pocepamo” i iznesemo svoju dušu pred publiku.

Ulogu koju najmanje volim je možda Svanilda iz baleta “Kopelija”, jer koliko god da je simpatična i vrcava - nema dubinu.

Foto: Željko Jovanović

• Koju ulogu biste voleli da igrate, a koju niste imali priliku da igrate do sada?

Najlakše pitanje ikada. To je uloga Julije iz baleta “Romeo i Julija”. Živim za dan kada ću je odigrati i obećavam da će svi iz publike plakati koliko će biti potresno!

Imali ste priliku da nastupate u inostranstvu. Koja zemlja je na Vas ostavila najbolji utisak? Ili koje zemlje…?

Zemlje koje su najviše ostavile utisak, zapravo gradovi, su London, Moskva i Tel Aviv. Sve na svoj način, Moskva odiše kulturom i umetnošću dok je London sve to na neki savremeni način (plus je moj omiljeni grad), a Tel Aviv je nešto potpuno drugačije od svega i trebalo bi mi više stranica da opišem sve.

Foto: Željko Jovanović

• Imali ste priliku da budete i deo trupe Sergeja Polunjina. Kakvu saradnju ste imali sa njim?

Sergej me je pozvao u svoju trupu nakon premijere Labudovog jezera. Neverovatna čast. On je Džordan baleta, ne znam kako drugačije da objasnim njegovu veličinu u ovoj profesiji ljudima koji je ne prate.

Sa njim sam gostovala po najdivnijim scenama na svetu i izuzetno mi je žao što smo zbog politike morali sve da prestanemo. Zapravo, nadam se da samo pauziramo.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

• U Vašu čast je nedavno otvorena izložba fotografija pod nazivom “Tatjana” fotografa Željka Jovanovića, gde ste prikazana Tatjana Tatić na sceni i Van nje. Koji su Vaši utisci?

Uh, utisci se nisu slegli još uvek. Biti izabran od divnog fotografa kao što je Željko Jovanović i to u čast stogodišnjice baleta Narodnog pozorišta, je nevidjena čast.

Ne poznajem nikog kome se to desilo tokom karijere i evo, osećaj je zaista predivan. Još uvek nemam adekvatne reči jer sam pod velikim utiskom i uzbudjenjem.

• Ko je Tatjana Tatić privatno? Kako biste sebe opisali u nekoliko rečenica?

Tatjana je vrlo jedna opuštena i neposredna osoba. Nemam problem da danas igram u Veroni pred 15 hiljada ljudi, a sutra da betoniram prilaz kući u svom kraju.

Vrlo sam emotivna i zbog toga je idealna moja umetnost, sve mogu da kanališem na sceni.

Trudim se da budem dobar čovek i dobar prijatelj.

• Navijačica ste fudbalskog kluba Arsenal. Otkud ljubav prema Arsenalu? I fudbalu uopšte? Da li imate još neki omiljeni klub, bilo domaći, bilo strani? I kada smo kod fudbala, koje su Vaše prognoze za nastup fudbalske reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj?

Ljubav prema Arsenalu je došla od mog brata. Bili smo mali, on je navijao za njih, a ja sam ga kopirala u svemu. Tako je počelo, a onda sam ih zaista zavolela i van njega. Išla sam i na utakmice i na njihov stadion nekoliko puta.

Nemam nijedan drugi omiljeni klub. Sve želje su mi usmerene da makar sledeće godine Arsenal osvoji Premijer i Ligu šampiona, a mogu s obzirom da imaju najbolju mladu postavu u Evropi.

Što se tiče našeg učinka u Nemačkoj - ne znam ništa. Mislim da smo zemlja košarke, vaterpola, odbojke i tenisa i da bi trebalo da se više fokusiramo na te sportove.

Foto: Tanjug/AP/Rui Vieira

• Da li ste poželeli da se bavite nekom drugom umetnošću, nekim drugim zanimanjem osim baleta?

Nikada nisam želela da se bavim ničim drugim. Od malena sam znala da ću biti balerina, tj da ću biti Primabalerina. I da nisam uspela, onda bih našla drugu profesiju, sigurno. Nemam talenat ni za slikanje, ni za pevanje na primer, a ni za jednu drugu umetnost. (smeh)

(Telegraf.rs)