Balet Visbaden na 21. Beogradskom festivalu igre

Trupa "Balet Visbaden" iz Nemačke sa komadima "Midnight Raga" i "O prorocima i lutkama" gostovaće na Velikoj sceni Narodnog pozorišta kao deo selekcije 21. Beogradskog festivala igre.

Tim povodom umetnički direktor trupe Bruno Hajndriks imao je susret sa medijima u Nacionalnoj fondaciji za igru, uz direktorku BFI Aju Jung.

Preporučujemo

Hajndriks je otkrio da je rodom iz Belgije, a da živi 10 godina u Nemačkoj, od čega je polovinu vremena na čelu "Baleta Visbaden".

Prvi čovek ove nemačke trupe je objasnio da u ansamblu imaju 28 igrača, i da je u pitanju državni kolektiv.

"Balet Visbaden" je tako na budžetu Opere Visbaden, Opere Darmštat i savezne nemačke države Hese, kao državna umetnička trupa, ali je Hajndriks naglasio da ansambl ne učestvuje u operskim produkcijama.

Balet Visbaden godišnje u ova dva grada, dakle u Darmštatu i Visbadenu, odigra 50 predstava, po 25 izvođenja u svakom mestu.

Sada dolaze na Beogradski festival igre sa diptih predstavom "Midnight Raga" u koreografiji Marka Geka i "O prorocima i lutkama", čiju koreografiju, scenu, dizajn zvuka i svetla potpisuje kompletan autor Martin Arijaž.

Prema Hajndriksovim rečima, komad "Midnight Rata" od svega 12 minuta Marko Geke je postavio kao duet, ali sa jako puno pokreta, da se ima utisak kao da je u pitanju celovečernja predstava.

"Marko Geke je poznat po takvom osobenom autorskom stilu u koreografiji, da ima veoma puno pokreta u komadima, makar oni bili i tako kratki kao ovaj. On ima zaista jedinstveni stil i autentične pokrete, i za Holandski teatar igre je kreirao originalnu verziju ovog komada. Tada su bila dva muška igrača, a u našoj verziji to su dve žene", otkrio je Hajndriks ove pojedinosti o nastanku 12-minutnog projekta.

Koreograf Marko Geke potpisuje i kostime u predstavi, a bio je inspirisan indijskom muzikom prisutnom u projektu (Ravi Šankar) i džez melodijama (Eta Džejms).

Kako je direktor trupe objasnio, muzika nije polazište za koregrafiju Marka Gekea, premda u tom duetu čiji se naslov vezuje za klasičnu indijsku kompoziciju, sve je drugačije: muzika Ravija Šankara predstavlja početnu inspiraciju. Uprkos zanosu ka indijskom Orjentu, koji se ogleda u tamno plavim svilenim tkaninama od kojih je Geke napravio kostime, autentični rečnik koreografa ostaje nepogrešiv.

Hajndriks je naglasio da je tih 12 minuta toliko zahtevno na sceni, sa punom koncentracijom bez pauze, da onda te dve igračice nisu u stanju da igraju isti veče bilo šta drugo, tako da u drugom komadu u diptihu ne učestvuju.

Svetska premijera "Midnigh Raga" bila je u pozorištu Nederlands Dans Theater, 2017. godine.

Postavku potpisuje Ludoviko Pace, dok je dramaturg na projektu Nadja Kadel.

Marko Geke je išao na Baletsku akademiju u Minhenu, a kasnije Kraljevski konzervatorijum u Hagu gde je diplomirao 1995. godine. Karijeru igrača je započeo je u Državnoj operi u Berlinu i Teatru Hagen gde je nastao njegov koreografski prvenac 2000. godine, da bi nastavio da kreira za igrače Štutgart baleta, do odlaska na Koreografski institut u Njujorku.

Nekoliko godina kasnije, u Hamburgu je stvorio komad „Stidljivo” kao narudžbinu Štutgart baleta. Od 2005. godine deluje kao stalni koreograf ove trupe, za koju he napravio i svoj prvi celovečernji balet „Krcko Oraščić”. Njegov rad obuhvata više od 60 koreografija koje se nalaze na repertoaru najznačajnijih trupa širom sveta, od Štutgart baleta, Holandskog teatra igre, Baleta pariske Opere, Baleta Monte Karla, Državnog baleta Berlina, Baleta Ciriha, do Bečkog državnog baleta.

Hajndriks je istakao da trupa "Balet Visbaden", iako ima u svom sastavu umetnike sa klasičnim baletskim obrazovanjem, odlazi u pravcu savremenih produkcija i izraza.

Tako su angažovali velike svetske koreografe kao što su izraelski umetnik Ohad Naharin i Damjan Žale iz Belgije, čiji je komad "Proklizavanje" 9. marta otvorio 21. BFI u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Drugi komad "O prorocima i lutkama" traje znatno duže, 45 minuta, u koreografiji Martina Arijaža.

Za razliku od prethodnog komada koji je stariji, iz 2017, ovaj projekat je nastao 2023. u Visbadenu.

"Ovaj komad smo krenuli da spremamo u vreme pandemije korona virusa i onda smo morali da prekinemo. Martin Arijaž uvek radi sasvim različite komade, svaka predstava mu je u potpunosti drugačija od prethodne. "O prorocima i lutkama" ima dve teme - ekologija i medijska manipulacija. On je zamislio ovaj komad kao jedan talk show, gde mi kao publika smo istovremeno i auditorijum u TV studiju dok se snima uživo emisija. Pojaviće se onda jedan egocentrični TV voditelj koji nosi ovu predstavu, a biće tu i Donald Tramp", zaintrigirao je Hajndriks javnost.

On je dodao da sam voditelj ima neverovatnu količinu teksta koju mora da izgovori, na engleskom, tako da je imao izuzetno težak zadatak, i otkrio da se izvođač sada sprema da jedan deo replika kaže na srpskom jeziku. U ovoj produkciji na sceni će biti 12 igrača.

Na pitanje Tanjuga da li je kompleksno i izazovno da postavljaju diptih i triptih komade, kao novi trend savremene umetničke igre, i koliko je to naporno za izvođače da u jednoj noći igraju različite predstave raznolikih koreografa, Hajndriks odgovara da nije nimalo lako igračima da izadju na kraj sa više tih projekata.

"Veoma je zahtevno kada se igra diptih, triptih, i uopšte svi ti omnibusi na sceni, jer moraju biti maksimalno skoncentrisani. Damjan Žale i Ohad Naharin imaju velike zahteve za igrače, koji u svom telu moraju imati barem šest postavki, da bi mogli uvek da ih interpretiraju na pozornici. Posebno je to izazovno jer igraju sasvim različite komade, tako da moraju imati izuzetnu psihičku i fizičku spremnost", rekao je za Tanjug Bruno Hajndriks.

Umetnički direktor trupe je otkrio da u poslednje vreme sve više putuju van zemlje, tako da osim 50 izvođenja godišnje sa svojim komadima u Visbadenu u Darmštatu, stižu i na druge meridijane. Nije odmah bilo tako, jer tokom šest godina postojanja, najviše su igrali po Nemačkoj, a od kada je i umetnički direktor, išli su po Francuskoj, Grčkoj, nedavno u Monte Karlo, sada u Srbiji, i ponovo će ići na turneju po Francuskoj.

"Važno je za igrače da se pomeraju, da putuju i odmere svoj kvalitet sa ostalim kolegama u svetu. Tako se trudimo da što više putujemo i pokažemo naše kvalitete kroz produkcije, i evo sada smo došli kod vas, što vam je velika čast. Kompaniju nam inače sačinjavaju mlađi igrači, od 21 ili 22 do 28 godina, koji rade sa velikim koreografima", pohvalio se Hajndriks.

On se osvrnuo na period kada je vodio Norvešku nacionalnu kompaniju igre, te sa tim velikim iskustvom je došao u Visbaden gde ima svoj princip biranja saradnika - koreografa.

"Pre svega koreograf kod nas mora imati svoju originalnu viziju, da ima osmišljen materijal koji je izazovan i inspirativan za igrače, te da taj koreograf trupu učini zanimljivom i prepoznatljivom. Nije lako naći prave koreografe, ali je važno da oni donesu svoj autorski pečat, da bi trupa imala tu vrstu vidljivosti u svetu", zaključio je Bruno Hajndriks.

U mešavini različitih žanrova igre, drame i lutkarstva, francuski koreograf stvara jedan susret dve istinite ličnosti koji se nikada u stvarnosti nije dogodio, u delu "O prorocima i lutkama".

Tok šou je okvir ove predstave, i oštar jezik i egocentrični voditelj koji se ponaša šizofreno, čine okosnicu neobične večeri.

Komad narasta i preuveličava temu do tačke nadrealnog, sledeći osnovnu ideju prelaska umetničkih granica.

Martin Arijaž je rođen 1986. godine u Bajonu. Počeo je da se bavi baletom i savremenom igrom sa 19 godina.

Kao koreograf, prikazao je svoj prvi rad za Kompaniju Kibuc, ubrzo za Balet Bijaric, roterdamski Skapino balet ili Kompaniju Projekat Sali u Holandiji.

Za svoje kreacije on uvek komponuje i muziku, a u komadima bavi se političkim temama.

Od svog spajanja 2014. godine, zajednička baletska trupa Državnog teatra Visbadena i Državnog teatra Darmštata, zalaže se za raznoliku paletu klasičnih i savremenih produkcija. Od 2020/2021 Bruno Hajndriks upravlja ansamblom od 28 igrača koji svake sezone produciraju četiri programa poznatih koreografa kao - Brajan Arijas, Edvard Klug, Ejal Dadon, Šaron Ejal, Marko Geke, Damijan Žale, Ohad Naharin, Kristal Pajt, Hofeš Šehter, Imre i Marne van Opstal.

Pored svojih predstava, nemačka kompanija selektuje i gostujući program u okviru koga promoviše produkcije poznatih trupa, kao i rad perspektivnih umetničkih stvaralaca.

(Telegraf.rs/Tanjug)