Najavljena italijanska diptih predstava "Elegija" i "Balada" za vikend uveče na Beogradskom festivalu igre

Italijanska diptih predstava "Elegija" i "Balada" trupe MM kompanija igre iz Ređo Emilija, premijerno će gostovati za vikend, u subotu i u nedelju u Pozorištu na Terazijama, u okviru 21. Beogradskog festivala igre.

Tim povodom  u susretu sa medijima u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu projekat su predstavili italijanski koreograf Enriko Moreli, koji potpisuje delo "Elegija", i direktor Italijanskog instituta za kulturu Roberto Činkota.

Preporučujemo

Drugi komad "Balada" u ovom diptihu postavio je Mauro Bigonceti, koji je ranije prikazao svoje kreacije na BFI sa grupom "Aterbaleto" i Baletom Milanske skale.

Osnivač, direktor i selektor BFI Aja Jung osvrnula se na prethodno veče festivala kada je u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu izvedena kanadska predstava "Skupština" trupe "Kidd Pivot" iz Vankuvera.

Aja Jung je ocenila da je ovaj spektakl pravo veliko remek delo tandema Kristal Pajt i Džonatona Janga, i podsetila da je Kanađanima ovo izvođenje bila evropska premijera. "Skupština" će se igrati još jednom i večeras na istoj velikoj sceni "Jovan Đorđević" SNP-a.

Roberto Činkota je izrazio zadovoljstvo što na svakom izdanju BFI u selekciji se obavezno nalaze igrački komadi iz Italije, te da će ove godine biti čak četiri predstave.

On je naveo da Italijanski institut za kulturu u Beogradu neguje saradnju sa Nacionalnom fondacijom za umetničku igru i BFI Aje Jung, i zato se realizuju česta gostovanja italijanskih igračkih komada u Srbiji.

Činkota je podsetio da su Italijanski institut i BFI, osim dolaska uspešnih predstava, doživeli i zapaženu saradnju sa zajedničkim izdavanjem knjige svetske i italijanske primabalerine Karle Frači - "Korak po korak: Moja priča".

Koreograf Enriko Moreli je autor prvog komada "Elegija" u diptihu MM kompanije igre, u trajanju od pola sata, na muziku Frederika Šopena i savremenika, ujedno izvođača - Đuzepea Vilarose.

Enriko Moreli će danas takođe održati značajan master klas mladim igračima u Nacionalnoj fondaciji za umetničku igru.

Moreli je istakao da mu je čast da prvi put u Srbiji na BFI predstavi svoj rad, što je za njega veoma važan trenutak u karijeri, da prezentuju njihovu kompaniju igre.

"U pitanju su dva sasvim različita komada koje će publika gledati sutra uveče, dva koreografa i suočavanje dve generacije. Moje delo "Elegija" jeste na temu pandemije korona virusa. Komad "Balada" od kolege Maura Bigoncetija bavi se periodom osamdesetih godina prošlog veka, što je njemu blisko. Za moje delo o Kovidu 19 imao sam ličnu potrebu da se sretnem sa ljudima za vreme izolacije", opisao je svoj komad Moreli i dodao da je rastao i razvijao se uz predstave kolege Bigocentija, kog je ocenio da je "velikodušan i da stvara sa izuzetnom strastvenošću".

"Šopen je "prisutan" u komadu da "prigrli" muziku, koja veoma znači na sceni", dodao je Moreli.

Premijera njihovog diptiha bila je 2022. godine u Teatro Comunale Pavarotti-Freni, Modena.

U komadu "Elegija" ljudi su u potrazi za ličnim ciljem i identitetom, ujedinjeni kroz identičan istorijski period, epohu koja kao današnja, donosi vrtoglavicu i zbunjenost.

To su pojedinci koji prate nove putokaze i traže načine da povrate svonu rutu u trenutku izgnanstva iz normalnosti.

"Elegija" je priča o izgubljenim trenucima i odnosima, sa traganjem, o sećanju, slikama i pejzažima koji su nekada bili poznati i utešni, jedno putovanje iz snova u cilju pronalaženja sebe, iz stanja nestalog.

Svi susreti i preplitanja, prepuštanje iznova otkrivenoj nadi, pružaju osećaj ponovnog rađanja, a delo obogaćuju odlomci iz poema Marianđele Gualtijeri.

Kako je približio Moreli, komad "Balada" u koreografiji Mauroa Bigoncetija donosi epohu i period muzike koja je obeležila njegov život - Leonard Koen, Prins, Frenk Zapa, Nina Sajmon, i drugi umetnici (pank i egzistencijalna estetika grupe "CCCP").

Bigoncetijeva nova predstava od 50 minuta zamišljena je kao posveta, horska priča, uramljeni portret osamdesetih, decenije koja je izgubila vremenske granice da bi postala simbol epohe.

Naracija kroz muzičke slike istovremeno ponovo otkriva životni stil, odraze istinske vitalnosti i gusto eksperimentalno stvaralaštvo koje je karakterisalo društvo što se brzo razvijalo u korak sa svim impulsima i bojaznima.

Saradnik koreografa je Roberto Zamorano, a balet majstor - Paolo Lauri.

Igrač i koreograf Enriko Moreli je diplomirao na Nacionalnoj akademiji za igru u Rimu.

Stvarao je radove za MM kompaniju igre, Balet Astra iz Rima, Baletsku školu pri Teatru rimske Opere, Kompaniju Kaos iz Firence, Teatro Masimo iz Palerma, Balet Segedina, Balet Milvokija, i mnoge druge.

Od 2004. godine je igrač MM kompanije igre, a zajedno sa Mikeleom Merolom vodi program za usavršavanje igrača u Ređo Emiliji.

Mauro Bigonceti je bio učenik Baletske škole pri rimskoj Operi, i priključio se njihovoj kompaniji 1979. godine U trupu Aterbaleto u Ređo Emiliji, poznatu po svom savremenom repertoaru, on je otišao 1983., a za njene igrače počeo je da kreira svoje prve radove 1990. godine. Njegova stvaralačka karijera oduvek je bila neraskidivo vezana sa Aterbaletom, a u opusu ima mnoge najvažnije kompanije baleta i umetničke igre u svetu: Engleski nacionalni balet, Štutgart balet, Njujork siti balet, Državni balet Berlina, Balet rimske Opere, Veliki kanadski balet, Hanover balet, Boljšoj balet, Cirih balet, Kraljevski švedski balet, Nacionalni balet iz Praga, Balet Hrvatskog narodnog kazališta, i mnoge druge.

Bio je direktor Baleta milanske Skale tokom 2016. godine.

Sa sedištem u Ređo Emiliji, MM kompaniju savremene igre osnovao je 1999. godine koreograf Mikele Merola.

Danas ovaj ansambl okuplja mnoge igračke talente i izvodi svoje predstave širom Italije i u inostranstvu. U januaru 2021. i 2022. godine kompanija je nastupila na televiziji RAI 1 u okviru programa „Igraj sa mnom“ Roberta Bolea. Kompanija je 2023. godine dobila "Danza&Danza" nagradu za komad „Balada”.

Trupa ima veliku podršku Ministarstva kulture Italije, Regiona Emilije Romanje (jedna od 20 regija u Italiji) i Grada Ređo Emilija.

(Telegraf.rs/Tanjug)