Arsenije Tubić glumi Čendlera u predstavi "Prijatelji": Glumac o komadu, dragocenom savetu Tanje Bošković

Kao što je poznato, 16. februara u mts Dvorani nas očekuje predstava "Prijatelji", koja je parodija na istoimenu uspešnu seriju. Jednu od uloga igra Arsenije Tubić, koji igra lik Čendlera (koji je u seriji glumio Metju Peri, prim.aut).

U intervjuu za Telegraf.rs, glumac je govorio o predstavi "Prijatelji". Takođe je pričao kako se priprepao za ulogu Čendlera, a otkrio nam je koji dragoceni savet je dobio od glumice Tanje Bošković, s kojom igra u Pozorištu na Terazijama.

Preporučujemo

• Kako je došlo do toga da dobiješ ulogu u predstavi "Prijatelji"?

Ja sam dobio poziv početkom oktobra i oni su mi rekli "bićeš deo ove priče". Ja sam mislio da ću biti neko drugi, nisam razmišljao da ću biti Čendler, ali se onda ubrzalo, bukvalno su mi posle dva dana rekli da sam ja Čendler. Ja rekoh: "Super, on mi se oduvek najviše sviđao." Nekako je najvrcaviji lik, najduhovitiji sa tim cinizmom i vrlo šarmantan. Nekako mi se svidelo što ći imati priliku da se oprobam u tome da nekako raširim tu celu priču, ali, s druge strane, mislim da je glumac Metju Peri umro krajem oktobra. E onda sam shvatio da je teret mnogo veći i da će sve oči biti uprte u mene. To kada je preminuo, baš sam čitao ne samo komentare, nego šta su i ti glumci iz serije pričali o njemu i koliko im je značio u celom tom procesu i projektu. Shvatio sam koliko je bitan bio šraf, koliko je svima bio zapravo zanimljiviji i najupečatljiviji. Ne mislim da je moj lik najbolji, ali moja priroda njega zavolela. E, sada sa te strane je teško, ja ću se potruditi da ne budemo isti, u smislu ne treba ni da stvarno kopiramo. Kopija je bleđa od originala, nema šta da se govori. Mi bi trebalo da obrise tih likova zadržimo i da se što više potrudimo da ne odlazimo od toga, ali da sa druge strane neku našu žovijalnost i vrcavost kakvi su i oni imali sada na svoj način to sprovedemo u delo i da zapravo spojimo da pomirimo te dve stvari. Govorimo drugi jezik, drugačije izgledamo, tekst je vrlo sličan, čak neke replike, situacije su identične, tako da to nekako spojimo kao nešto novo, a opet staro da publika... Postoji vojska, armija koja iščekuje ovu predstavu da pogleda baš zbog toga što su toliko ispratili seriju.

• Koliko si blizak sa likom Čendlera?

Dosta. Ja sam po prirodi šaljiv, volim humor kao takav, volim da se šalim na svoj račun i na tuđ račun. S druge strane, kao neko ko se ceo život bavio pokretom, plesom, voleo sam da se šalim na svoj račun, da nekako to poništim i da iskvarim. A dobro je poznato da Metju Peri, lik Čendlera dosta ime da, ako znate one njegove plesove, one pokrete smotane... Dosta sam tako u društvu umeo da se izmotavam, pa sam prepoznao da imam taj momenat iskoka iz ozbiljnog lika u klovna. Nisam možda toliko ciničan kao on, ali ima tu neke prirode, zapravo pozitivne energije kojom konstantno obasipa. On je stalno u nekom problemu, nešto je zabrinut, a zapravo sve se to na kraju rešava sa dobrim humorom.

Metju Peri kao Čendler Bing u seriji "Prijatelji" Printskrin: Youtube/Somujit's World

• Kako si se pripremao za samu ulogu?

Pa iskreno nisam ja bio tada kada su se gledali "Prijatelji" najviše kada smo bili klinci svi. Ja sam 1993. godište, moje generacije su dosta pratile... Moja kuma mi dosta pomaže u tome. Ona je to gledala i svaku epizodu i svaku repliku zna. Ja sam počeo da gledam seriju da bih je čisto izanalizirao da vidim kakav je bio raspon lika. Mi ne možemo da ovde odigramo 10 sezona, nego će to da se konvertuje u sat i 40 minuta. Ja  se još uvek pripremam, ne mogu da kažem da sam završio posao. Gledam, analiziram njega, takvog kao lika, gledam gde su njegovi unutrašnji trzaji, na šta on skače, na šta žustro reaguje, zbog čega je tako komičan kada je komičan. To su sada neki lajt odnosi, čisto toliko koliko da uhvatim. A detaljno kada budem ušao u taj lik, kada ga budem razumeo skroz, moraću da mešam i da spajam njegovo i svoje i da gradim nešto novoZašto publika treba da pogleda predstavu "Prijatelji"?Iskreno, razmišljao sam o tom pitanju. Mislim da danas u moru, da kažem na globalnom nivou, vidimo šta se dešava, ratovi oko nas, te neke tenzije svuda. Fali nam neke razonode, te neke lepršava energije. Mislim da je neko rekao da je smeh jedini lek kada nemamo nijedan drugi lek. Predstava nema nasilnog karaktera. Iako je ovo parodija o prijateljstvu, takav nam je podnaslov u predstavi, to govori o parodiji šta se sve dešava kroz jedno prijateljstvo. Ovo je predstava za sve generacije. Svako može da se nađe u ovoj situaciji, da nauči nešto novo, da mu da odgovore na pitanja na koje ni on nije znao da odgovori.

• Očekuje nas i polusezona u Pozorištu na Terazijama...

Imali smo taj jubilej, skockali smo na brzinu. To nije predstava. Bilo je znaimljivo, publika je sve to propratila. Trebalo bi da se radi "Balkan ekspres", kada, zaista ne znam. Samo znamo da je to u planu, šta će na kraju biti sa tim, ne znam. Kreće nam polusezona, nove pobede, predstave koje već igramo, da ih razigramo, da publika nastavi da dolazi. Kada voliš nešto što radiš uz pesmu i igru, a uz to glumiš, gde ćeš lepše od toga da zabaviš sebe i drugo i da se svi osećaju lepo.

Arsenije Tubić Foto: Tanjug/Zoran Žestić

• Kakva je tvoja saradnja sa Tanjom Bošković i koji savet njen pamtiš?

Ja nju mnogo volim. Gledam je kao svoku majku, ona je generacija mojih roditelja. Rastao sam uz takve ljude kao što je Tanja Bošković. Mnogo je poštujem i cenim baš zbog toga što ima sisteme vrednosti koje se danas nažalost gube. Ja je znam dosta od ranije i sa njenom ćerkom sam jako dobar. Ona me zna kada sam igrao folklor, gledala me je. I posle kada je saznala da sam ja taj isti dečkić kojeg je gledala, njoj je bilo drago. Moram da priznam da mi je bila velika podrška što se tiče Pozorišta na Terazijama. Dosta mi jd pomagala lepim rečima, podrškom, razgovorima. I njoj sam zahvalan što sam danas tu gde jesam. Ona je jedna od retkih starijih koleginica koja mi non-stop, kada se vidimo, i kada god odigramo predstavu, da neki savet. A konstantno mi daje, pošto me vidi da sam umoran, a stvarno sam poslednje tri godine nekako stalno radio, bio aktivan, nisam imao sna, nisam imao ni vremena neke stvari da procesuiram, jer to je najgore kod jednog glumca kada ne stigne da se neke stvari slegnu, šta je radio, kako je odradio, neki rezultat da se desi u njegovoj glavi. Ona to vidi na kom sam nivou u tom trenutku, ona mi kaže: "Moraš da paziš na sebe, pre svega zdravlje, ako želiš da istraješ u ovom poslu." Najtačniji savet koja mi je dala, a što se tiče Pozorišta na Terazijama je ako mislim zaista da trajem, onda treba da budem u savršenoj i fizičkoj i psihičkoj kondiciji i da sve mogu da ispratim.

Tanja Bošković Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

• Na jubileju Pozorišta na Terazijama si svirao i gitaru. Da li planiraš da se baviš i muzikom pored glume?

Ja se bavim dosta i muzikom. Imam već 15 godina svoj bend Šesto čulo, sa kojim pripremamo već nekoliko godina album, ali zbog korone nismo imali sredstva da ga snimimo. Sada se pripremamo da nastavimo. Pošto 15 godina sviramo kao cover bend i u gradu smo prepoznatljivi po svojoj energiji. Nismo tezgaroški bend, već sviramo iz ljubavi, svi smo negde drugde zaposleni, kada se sklopimo zajedno imamo tu neku zajedničku energiju i želimo da izdamo album da se predstavimo našoj publici, pa i šire kao autorski bend. Da li ćemo u tome uspeti, videćemo. Muzika mi je propratna umetnost pored glume. Mislim da je muzika lek za neke stvari. Svako od nas ima neku određenu muziku u sebi.

• Za kraj, koju bi predstavu preporučio?

Iskreno bih najviše preporučio "Žene na ivici nervnog sloma" Nebojše Bradić, jer je to nešto drugačije od onoga što se može videti na Pozorištu na Terazijama, Pristup je drugačiji, nemamo baletski ansambl, nemamo hor, svi za sebe sami na sceni, igramo i pevamo. I vrlo je dramski potkovanija predstava od ostalih, što ne znači da su ostale predstave lošije. Nudi nekakvu novu širinu u Pozorištu na Terazijama. Mislim da to publika treba, ako nije, da pogleda, jer je to Pedro Almodovar, jedan od najvećih španskih reditelja. Prepoznatljiv je po tom filmu.

(Telegraf.rs)