Obeležen jubilej - 50 godina od premijere predstave "Radovan III" u Ateljeu 212

Veliki jubilej – 50 godina od premijere čuvene predstave „Radovan Treći” Dušana Kovačevića, u režiji Ljubomira Mucija Draškića, obeležen je danas u pozorištu Atelje 212 u Beogradu.

O predstavi, liku i delu Zorana Radmilovića, govorili su glumac Milan Caci Mihailović, koji je igrao ulogu Jelenčeta, i Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke krajine "Zoran Radmilović" u Zaječaru.

Najavljen je bio danas i naš najveći dramski pisac Dušan Kovačević, autor komedije "Radovan III", koji je poslao pozdrave publici, ali je ipak bio opravdano sprečen usled porodičnih razloga, kako je objasnio glumac Mihailović.

Takodje, glumica Mira Banjac je želela da dođe i govori o toj kultnoj predstavi, ali umesto dolaska, poslala je i ona iskrene pozdrave.

"Čuo sam se sa Mirom Banjac, pričala je kao neka ptičica, uvek sva razdragana, a možete zamisliti da je napunila 94, i ušla lagano u 95. godinu", rekao je Caci Mihailović.

Vladimir Đuričić je preneo pozdrave iz rodnog grada Zorana Radmilovića, iz Zaječara, koji i "dalje nosi njegov duh", te napomenuo da su mnogi veliki umetnici danas nepravedno zaboravljeni i zapostavljeni, a da je "Zoran Radmilović i 38 godina nakon smrti življi nego ikada", na šta su veoma ponosni.

Upravnik pozorišta "Zoran Radmilović" je podsetio da je snimljen i dokumentarni film "Glumčina" upravo o Zoranu Radmiloviću, prema scenariju Milana Cacija Mihailovića, u režiji Vladimira Ristića i premijeru je imao u ovom teatru u oktobru 2021. godine. U Zaječaru se redovno održava festival "Dani Zorana Radmilovića" sa nagradama koje nose naziv prema ovom glumcu.

Jedna od najčuvenijih predstava Ateljea 212, bolna komedija o samoizdaji "Radovan III" jeste priča o čoveku iz zavičaja i o neprilagođenosti, pre pola veka, premijerno je izvedena na velikoj sceni u to vreme najpopularnijeg pozorišta Jugoslavije. Taj komad je proslavio glumca Zorana Radmilovića kao i pisca Dušana Kovačevića.

Premijera je održana 30. decembra 1973. godine na Velikoj sceni i izvedena je 300 puta, a vodi se prema zapisima da je poslednje izvođenje bilo 9. juna 1985. godine.

Ipak, Milan Caci Mihailović tvrdi drugačije, da je ipak odigrano 299 izvođenja, jer je posle 9. juna veliki Zoran Radmilović otišao u bolnicu, nažalost kasnije prerano otišao zauvek, tako da nije stigao da odigra 300. put Radovana Trećeg.

Onda se u priču uključila Gordana Goncić, bivši dugogodišnji dramaturg Ateljea 212, koja je istakla da je otkriveno u dokumentima pozorišta kako je ipak odigrano tačno 300 izvođenja.

Glumac Caci Mihailović se nije složio sa tim, već da je odigrano 299 i pretpremijera, mada on smatra da se obično nikada pretpremijera ne računa u ukupan zbir izvođenja.

Goncić je ponovo bila uporna i naglasila da je napravljen propust, te da Atelje 212 nije zvanično obeležio jubilej od 300. izvodjenja, tako da je Milan Caci Mihailović ipak na kraju prihvatio da je to tačno.

Glumac je pripovedao o predstavi "Radovan III" za koju je rekao da bi počeo kao bajku, "bilo je to pre 50 godina, ili ako je nekom draže, pre pola veka".

Mihailović je podsetio da je tada pre pet decenija to bila diplomska predstava Dušana Kovačevića, a takodje iste godine (26. februara 1973.), pisac je imao i premijeru svoje ispitne drame sa treće godine dramaturgije, čuveni "Maratonci trče počasni krug".

"Zamislite kako su se Dušku Kovačeviću otvorila ogromna vrata u Ateljeu, da mu i "Radovana" i "Maratonce" režira fantastični i izvanredni reditelj Ljubomir Muci Draškić. Kritika nije bila naklonjena "Radovanu III", umela je da saseče. Ali publika je uvek volela. Sećam se da je Zoran Radmilović govorio - "ma pustite me sa premijerom, treba mi barem 20 ili 30 puta da odigram da se rasporedim. I tako se on sjajno rasporedio 300 puta", kaže Mihailović i onda je dodao da su razni glumci iskakali i drugi uskakali umesto njih.

Predstavu "Radovan Treći" obeležili su - Zoran Radmilović, Milutin Butković, Mira Banjac, Maja Čučković, Taško Načić, Milan Caci Mihailović i Tatjana Beljakova.

Antologijska predstava odigrana je sa ogromnim uspehom 300 puta tokom 12 godina pred prepunom salom Ateljea 212.

Caci Mihailović podseća da je na premijeri predstava trajala sat i 45 minuta, a kasnije puna tri sata usled mnogih improvizacija Zorana Radmilovića, što se prilično otelo kontroli i tako su dvostruko duže trajali.

Dešavalo se da je Ljiljana Dragutinović igrala kasnije umesto Mire Banjac, Milan Caci Mihailović je došao na mesto Bore Todorovića, dok je Danilo Bata Stojković zamenio ulogu kelnera koga je upečatljivo tumačio Taško Načić.

Ljubomiru Draškiću asistenti reditelja bili su Milorad Berić i Aleksandar Gruden, dok su u autorskoj ekipu bili još - scenograf Todor Lalicki i kostimografkinja Vesna Radović.

Glumačka podela je izgledala ovako u svim verzijama: Zoran Radmilović (Radovan), Maja Čučković (Rumenka), Vesna Pećanac, Tatjana Beljakova (Georgina), Mira Banjac, Tatjana Beljakova, Ljiljana Dragutinović (Katica), Milutin Butković (Stanislav), Bora Todorović, Milan Mihailović, Zoran Ratković (Jelenče), Taško Načić, Danilo Bata Stojković (Kelner, Vasilije).

Caci Mihaijlović je objasnio da je Bata Stojković samo tri ili četiri puta u originalu odigrao epizodni lik Vasilija, a onda je odlučeno da taj karakter bude izbačen iz komada.

Ali, onda je on želeo da iznenadi jednom prilikom Zorana Radmilovića, te se pojavio nenajavljen na sceni. Radmilović se tada navodno onesvestio, zbunio je Stojkovića, a onda se Zoran obratio publici u improvizaciji: "Da li je to sad maločas bila neka medicinska sestra? Glava joj i nije neka, ali barem ima telo kao violina", prisetio se Mihailović tih anegdota.

Onda ulogu Jelenčeta je Mihailović dobio tako što je veliki glumac Bora Todorović odlučio da odustane od nje, te ga odabrao za naslednika.

"Sretnem ja Boru u bifeu Ateljea 212, i kaže mi on "mrzi me da igram ovog Jelenčeta, spremaju mi ga, hajde mogao bi ti da uskočiš nekad". Ja se tu zbunim, Bora Todorović je uveliko bio zvezda Ateljea i sad mi nudi tu ulogu. Ja se rešim da odgledam više puta predstavu, i naučim ja tu ulogu, ceo tekst, za svaki slučaj. I onda se desi jedno veče u bifeu Bora Todorović mi kaže - "Hej, ja putujem večeras hitno, ti ćeš onda da igraš Jelenčeta večeras". Ja u šoku, a eto sreća pa sam ipak naučio tekst", otkrio je Mihailović, te dodao da Todorović uopšte nije otputovao to veče, već ga je dočekao u garderobi.

Veliki glumac je to izmislio, rešio je da se našali i da se definitivno otarasi te uloge koja ga više nije zanimala. Tako je Milan Caci Mihailović postao Jelenče i ta uloga ga je proslavila u pozorištu.

"Imao je Zoran to merilo, ako mu kravata mnogo znojava nakon prvog dela igranja, onda cepamo koliko smo dobri, a ako nije, onda zabušavamo", naveo je Mihailović.

On je prepričavao mnoge anegdote danas, jedna od njih je pod nazivom "Hvala, gospođo", kada je Zoran Radmilović u svojim improvizacijama prozvao sa scene dve gospođe što su odlučile da izadju ranije sa predstave "Radovan III". Toliko je bio uporan u tome da ih je i opsovao sa pozornice, a dve žene su ipak napustile salu.

Nakon predstave, došli su tadašnji pukovnik Branko Mamula i njegov kolega takodje iz armije, sa svojim ženama, da pozdrave glumce, i tada se otkrilo da su njih dve upravo te dame koje je Radmilović prozivao i opsovao pred punom salom.

"Da bi zataškao stvar, Zoran Radmilović je neprestano ponavljao njima dvema "Hvala, gospođo, hvala, gospođo", da one slučajno ne bi pred svojim uvaženim muževima progovorile šta se zaista dogodilo", zaključio je Milan Caci Mihailović.

(Telegraf.rs/Tanjug(