Dragutin Matić: Opera zahteva pažnju i edukaciju publike

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je operski pevač Dragutin Matić koji je govorio o nagradi Narodnog pozorišta za najbolje indivudualno umetničko ostvarenje u sezoni 2022/2023.

Matić je rekao da je nagradu dobio za uloga Forda u operi "Falstaf" Đuzepea Verdija i da je usledila nakon dugogodišnjeg rada u Narodnom pozorištu, gde je debitovao 2012. u "Trubaduru".

Preporučujemo

Matić je 2020. postao stalni član Narodnog pozorišta, "posle mnogo otpevanih divnih i kapitalnih uloga", a sa nagradom je postao i njegov prvak.

Prema njegovim rečima, opera je niz godina u problemu, jer se momenat pažnje gledalaca sveo na tik-tok klipove od deset, 20 sekundi.

"Operska predstava traje dva, dva i po sata aktivne muzike. Zahteva pažnju i edukaciju i kulturu publike, koja nažalost nije prisutna u svakom momentu, ne samo kod nas, nego i u inostranstvu", ocenio je umentik.

Matić je dodao da operu čini savremenom i pristupačnom to što se trudi da se gluma i režijski približi filmu.

Primetivši da je Lučano Pavaroti bio genijalan pevač i da na njegov pomen pomislimo o njegovoj staturi, Matić je istakao da danas nisu svi takvi, jer na sceni ne mogu samo da stoje i pevaju, "zahteva se jedan filmski glumački nivo, naročito u Evropi i Americi".

Prema njegovim rečima, podrazumevaju se i fizička predispozicija i kondicija, sve što podrazumeva način života koji neko više, neko manje poštuje.

Matić je dodao da opera zahteva edukaciju od malih nogu, kao što se u Narodnom pozorištu izvodi predstava "Snežana i sedam patiuljaka", ili "Pepeljuga".

"Komična opera je prikladna za manji uzrast i to je momenat gde deca mogu da se upoznaju sa operom i da se zainetresuju za neke teže naslove u smislu tematike", naveo je Matić.

Prema njegovim rečima, osim edukacije opera je proces koji zahteva mnogo investicije u produkciju i marketing, u trenutku kada njena publika stari.

Upitna šta je pottebno za afirmacije opere kod nas, Matić je rekao da svi znaju za najvećeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića, koga prati velika medijska kampanja na turnirima, i "na taj način se publika vezuje sa sportisom i postaje nacionalni heroj".

Napomenuvši da je naša zemlja dala brojne vrsne pevače, Matić je dodao da je i za ime kakvo je Željko Lučić danas potrebna medijska pažnja.

"Lučić je prisutan uglavnom za 25 godina u Evropi. Pevao je sad neke predstave u Novom Sadu i u Beogradu na vodi, ali nije dovoljno staviti jednu reklamu od minut i 30 sekundi. POtrebno je medijski omogućiti da su ti ljudi dostupni", rekao je Matić.

Prema njegovim rečima, ne postoje u svim dleovima Srbije na televizijama takav izbor i ta vrsta sadržaja, jer se stanice ne okreću ka operi i klasičnoj muzici i drugi žanrovi su daleko popularniji.

"Tako da će neko ko je muzički beznačajan imati izuzetnu popularnost i značaj. Na mnogim televizijama ćete znati šta je doručkovao, šta vežba, koji auto vozi, ali nećete znati nekog ko je pevao u Metropoliten operi 20 godina", naveo je Matić.

Priznavši da ga lično pogađa što naš narod nije upoznat sa kompleksnošću opere kao umetnost, Matić je dodao da je jedan njegov prijatelj pri prvoj poseti operi bio oduševljen.

"Molio me sledeći put kad budem u Beogradu da me gleda. To su ta mikro pomeranja. Ali opera mora da se rešava na institucionalnom nivou da bi ostala i održala se. A i da bi svako znao Lučića i još umetnika", rekao je Matić.

(Telegraf.rs/Tanjug)