Specijalno veče posvećeno Jagošu Markoviću: Monologe izvodili Vesna Trivalić, Seka Sablić, Dragan Mićanović...

Održano je specijalno veče posvećeno nedavno preminulom pozorišnom reditelju Jagošu Markoviću (1966 - 2023).

Porodica pokojnog umetnika je ispratila ceo program iz prvog reda.

Veče nije bilo u formi komemoracije koja se već odigrala krajem septembra u beogradskom Narodnom pozorištu, jer je Marković bio stalno zaposlen reditelj u nacionalnom teatru, već u formi kolažnog sećanja na njega.

Osim dramskih umetnika koji su izvodili odlomke iz Jagoševih predstava, posebno iznenađenje je bilo u znaku gostovanja regionalnih pevačica - Tereze Kesovije (Hrvatska) i Amire Medunjanin (Bosna i Hercegovina).

Podsetimo, tokom ovog meseca je upriličen je poseban program “Jagošev novembar” gde su igrane četiri predstave ovog reditelja na pozornici tog teatra – “Putujuće pozorište Šopalović” i “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića, “Tako je ako vam se tako čini” Luiđija Pirandela i “Vrat od stakla” Biljane Srbljanović.

Kolažno veče je bilo upravo u znaku tih predstava, tako da je prema konceptu bilo osmišljeno da glumci govore monologe iz aktuelnih pozorišnih komada.

Prvi je na scenu izašao Marko Janketić i izveo efektan monolog iz uspešne predstave "Putujuće pozorište Šopalović".

Monologe tokom večeri izvodili su Vesna Trivalić, Jelisaveta Seka Sablić i Dragan Mićanović iz komada "Vrat od stakla", a Sanja Marković iz "Čudo u Šarganu".

Glumica Anita Mančić, iako prisutna u ovim dramama, ovog puta izvela je odlomak iz mediteranske komedije "Filumena Marturano" Eduarda de Filipea, u koprodukciji Centra za kulturu Tivat i Gradskog pozorišta Podgorica, u kojoj je igrala pre 10 godina kad je bila premijera.

Multimedijalni program dobrim delom je uključio mnoge inserte Markovića iz njegovih televizijskih gostovanja, gde je on tim putem govorio puno o sebi i na taj način publika i šira javnost mogla ga je bolje upoznati.

Reditelj Gorčin Stojanović u dva navrata se kratko obratio publici u punoj velikoj sali gde je skrenuo pažnju svima "da smo svi tu zbog velikog neprežaljenog reditelja, zbog umetnosti života, zbog onoga čemu nas je Jagoš sve naučio". Stojanović je istakao da su svi tu večeras zbog pozorišta, "da je potrebno da ga slavimo, jer je Jagoš Marković najviše od svega voleo teatar".

Crnogorski i srpski pozorišni reditelj tokom života izrazio je zadovoljstvo što je dobio priliku da stvara u umetnosti zvanoj – pozorište.

„Odrastao sam u pozorištu i u njemu osedeo. Ostajem zahvalan za sve što mi je dalo i za utočište koje mi pruža. Kao hram bezbedan od nedaća sveta. U njemu je uvek isto, konstantno prisutan red i poredak. Kada počne proba svi mi među sobom znamo i koje general i ko je vodnik. Gde god radio i u kom god vremenu, pozorište ima svoju gravitaciju i uvek me vodi ka pravim vrednostima. Hvala mu!”, govorio je Jagoš Marković.

Tako je na snimcima iz mnogih TV gostovanja, Marković pripovedao o svojim počecima, još dok je bio student, kako je bio opčinjen predstavama "Čudo u Šarganu" u režiji velikog umetnika Dejana Mijača ili "Draga Jelena Sergejevna" sa rediteljskim potpisom spomenutog Gorčina Stojanovića.

Onda se prisetio da je dobio režiju komedije "Bogojavljenska noć" Vilijama Šekspira i osvojio za nju prestižnu nagradu "Bojan Stupica" po velikom upravniku, reditelju i arhitekti.

"Ja sam tu zbog publike, ili možda i nisam. Činjenica je da režija ne postoji bez svih ostalih saradnika, od glumaca, preko kostimografa, scenografa, pisaca, tehničkog osoblja. Pozorište može bez svakog od nas, ali mi ne možemo bez pozorišta", govorio je Jagoš Marković u tim TV intervjuima.

Dalje je u tim razgovorima istakao da veoma voli da prati mlade umetnike, kolege koji tek stasavaju u pozorišnom životu na pozornici.

"Talenat uvek nadje put, kao voda. I svi oni će sigurno uspeti, svi ti mladi, novi koji nam dolaze. Ne brinem mnogo za njih. Šekspir nas oplemenjuje i onda kada smo oplemenjeni, bliži smo oproštaju", naglasio je Marković u intervjuima koji su se večeras u etapama emitovali na platnu.

"Nije ni čudo što su nam pozorišta uvek puna. Pozorište je hrana za dušu. Sloboda je ključna reč. A nema nam slobode bez odgovornosti", smatrao je crnogorski i srpski reditelj, te kasnije dodao da je u svom životu u svemu preterivao.

Gorčin Stojanović još jednom je izašao na scenu da istakne činjenicu da ko god da je gledao makar delić bilo koje Jagoševe predstave, uvideo je da su one "sazdane od emocija, mašte, ljubavi i odgovornosti".

Tokom spremanja predstave "Antigona" od Sofokla, koju je na kraju ipak realizovao u matičnom Narodnom pozorištu, Gorčin Stojanović mu je otkrio jednu posebnu muziku. Tako mu je pustio da presluša melodiju idealnu za "Antigonu", i to je bio uvod za gostovanje Amire Medunjanin sa tom pesmom "A što ćemo ljubav kriti" koja je Jagoša opčinila za tu svoju predstavu.

Sa ekrana Jagoš se prisećao i svojih uspešnih predstava "Sumnjivo lice" Branislava Nušića, gde je pohvalio pokojnog Nebojšu Glogovca, "Skup" Marina Držića, "Uobraženi bolesnik" od Molijera, "Govornica" po sopstvenoj drami.

Jagoš Marković je završio 1987. godine pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića, o kojima je u tim TV snimcima govorio sve najbolje, i da je od njih naučio sve što je bilo neophodno za njegovu karijeru.

Bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu od 2008. godine, i trenutno se igraju njegove nove predstave “Magbet” (2022) Vilijama Šekspira i “Urnebesna tragedija” (2023) Dušana Kovačevića, kao i ranija produkcija “Ožalošćena porodica” (2018).

Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta sa uspehom se igraju komadi “Sumrak bogova” (2019) prema italijanskom filmu Lukina Viskontija i “Divlje meso” (2021) Gorana Stefanovskog.

Onda je Jagoš Marković govorio sa ekrana kako je želeo da radi predstavu "Kate Kapuralica" u Beogradu, nakon svojih ranijih uspeha u prestonici, ali da su ga svi upravnici odbili, tako da je on odlučio da taj komad Vlaha Stulija odnese kao predlog u Narodno pozorište Sombor i tamo je doživeo ogroman trijumf sa njom.

"Trudio sam se uvek da mi predstave budu drugačije, da se ne ponavljam, da ne režiram stalno jednu te istu predstavu. Tužno mi je kad od svojih kolega vidim da rade jedno te isto, ceo život jednu istu predstavu", rekao je Marković sa ekrana.

Velikog uspeha je imao u Beogradu sa mnogim predstavama od kojih se posebno ističu "Lukrecija iliti ždero" u Pozorištu na Terazijama, ili "Porodične priče" Biljane Srbljanović u Ateljeu 212, gde je imao trijumf i sa dramom "Gospođa Glembajevi" Miroslava Krleže, o kojoj je govorio u TV emisijama.

U srpskim i pozorištima u inostranstvu Marković je ostvario više od 50 predstava. Nakon raspada SFRJ, Marković je bio naš prvi reditelj koji radi na festivalu "Dubrovačke ljetne igre" sa komadom "Romeo i Julija" (2014) po Šekspiru, koji je davno režirao i u produkciji pozorišta za decu "Boško Buha" u Beogradu.

Čak je u Bugarskoj održan festival „Balkan čita Jagoša” u okviru koga su četiri pozorišna reditelja radila Markovićev tekst "Govornica".

Na skoro samom kraju večeri, publici se obratila glumica Tamara Vučković Manojlović.

"Svi mi koji smo večeras tu, dobro znamo sa kakvim zanosom je Jagoš radio svoje predstave, gajio prijateljstva. Sve je radio sa velikim zanosom. Muzika ga je jako inspirisala. Zanos, muzika, ljubav, to je bio Jagoš. I zato večeras je sa nama, samo zbog ove noći je došla kod nas, vaša, naša, Jagoševa - Tereza Kesovija", Tamara Vučković Manojlović je najavila veliki jugoslovensku i hrvatsku divu.

Tereza Kesovija je u pratnji muzičara otpevala svoje dve hit pesme - "Prijatelji stari, gdje ste?" i "Moja posljednja i prva ljubavi".

"Dragi moj Jagoše, divni moj prijatelju, dobri čoveče. Svi te volimo, evo tu je tvoja porodica sa tobom večeras, sve je u redu. Iz naših srca nikada nećeš izaći. Iz mojeg srca sigurno nikada nećeš", oprostila se Tereza Kesovija tim rečima od Jagoša Markovića.

Na samom kraju nije bilo više ni govornika, ni monologa iz predstava niti uživo muzike, već je na platnu puštena serija fotografija iz života velikog prerano preminulog dramskog umetnika, reditelja, scenografa, koji je režirao duž cele bivše Jugoslavije.

Fotografije su prikazane kao slajd šou gde se Jagoš Marković vidi na biciklu ili čamcu kao privatna arhiva iz ličnog života, ali i sa proba mnogih predstava koje je režirao, od procesa rada do same premijere na kojima se uvek obavezno poklanjao publici sa glumcima, držeći ih za ruke sav srećan.

Sve je to bilo začinjeno sa emitovanjem čuvene rodoljubive jugoslovenske pesme "Zemljo moja" (1975) autora Kemala Montena, poznata u izvodjenju grupe "Ambasadori" i njihove pevačice Ismete Krvavac.

Tokom bogate karijere koja je trajala više od 30 godina, i naglo je tragično prekinuta, Jagoš Marković je osvajao nepregledan broj nagrada - „Bojan Stupica”, Nagrada oslobođenja Beograda, “Mića Popović”, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijine nagrade na festivalu “Sterijino pozorje”, više nagrada „Zlatni ćuran” na Festivalu “Dani komedje” u Jagodini, „Ardalion” na festivalu u Užicu, i mnoge druge.

Poslednja predstava koju je režirao jeste komedija apsurda "Ćelava pevačica" rumunsko-francuskog pisca Ežena Joneska, u produkciji Centra za kulturu Tivat (Crna Gora), u julu ove godine, a koja je nedavno prvi put gostovala u Beogradu na maloj sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta, u okviru ciklusa "Jagošev novembar".

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)